Kroz serijal tekstoj, do sega sme ve upoznale so mlozina mlade Goranci, so naše talentovane i uspešne deca vo razne oblasti, profesori, umetnici, sportisti, programeri, lekari, vrhunski poslastičari… Naša rabota da popunime rubrika: Goranska omladina, je tek na početok, jer Gora iznedrila goljem broj gorske šampioni kuje ostavaje pozitiven trag kede god da se.
A deneska, sakame da ni se predstaji svestrana brojanka VERDANA KESASI, studentkinja na pejzažna arhitektura vo Beograd a ujeno je i književna olimpijka, jeno vredno, pristalo i pristojno dejče, so izražene maniri i harizma. Ona zrači so pozitivna energija i svima ni praća jena jasna i sadržajna poruka da na mlade dunja ostanuje i da se oni pokretačka snaga da naša zajednica ne može da zagine dok god cenime sebe i svuje koreni.
VERDANA KESASI:
Tražujeći način na koj bi mogla da se prestajm, som shvatila da je zapravo:
Najvažnije za čujeka je bide tija šo jeste. A ja som Verdana Kesasi, mlada Goranka kua so svua porodica živuje vo Beograd.
Dakle, da trnem od najranije denoj mujego života.
Som rodena vo Beograd, ali som odrasla uz goranske običaji i tradicija. Mije sme Goranci, kako ja, take i mua porodica, take i uža i šira familija, a koreni ni se, ako mene prašujete, od najpristalo goransko selo BROD.
Vo Beograd som završila osnovno školo “Vasa Pelagić” pa Gimnazija “Sveti Sava” i sega studiram pejzažna arhitektura na Šumarski fakultet Univerziteta vo Beograd. Oduvek som sakala da učim i tija me čini ispunjenom.
Tokom postarije razredi vo osnovno školo som koristila svakua priljika da se takmičim. Najgoljem uspeh som postignala na takmičenje od srpski jezik i književnost “Književna Olimpijada” ćede som vo sedmi razred osvojila drugo mesto na opštinski nivo na takmičenje i drugo mesto na okružni nivo takmičenje. Sledeća godina od isti predmet som osvojila treće mesto na opštinski nivo, a drugo mesto na gradskom nivou takmičenja posle koga som, druga godina za redom bila na republičko takmičenje vo Sremske Karlovci. Međutim pre početok sezona takmičenja, nastupif period karantina i pandemija pa sve bilo obustavljeno. Poslje tija verujem da za sve nemilo razdoblja naše životi bilo je vreme da se odluči koj fakultet će upišem.
Za mene tija je bilo teško zatija šo trebem da odaberem buduće zanimanje, jer mi je nekako od malova sve idualo od ruka.
Ali, sistemom eliminacije po različite kriterijumi kuje som imala i goljemo informisanje me zainteresuala pejzažna arhitektura, za kua som prf put čula ćede som istražuala šo sve fakulteti nude. Me zainteresuala taja veština i umetnost i oblikovanje prirodne elementi i njihovo kombinovanje so arhitektura. Som uživala vo posljednje slobodno ljeto. Po završetak srednja skola i upišan Fakultet, dok som iduala na rabota som naišla na obaveštenje da Nacionalni savet Goranaca vo Srbija organizuje prf Gora fest. Toja haber me obraduaf, pa som odlučila da se prijavim ka učesnik. Iako som imala pomalo glumačko iskustvo vo osnovna škola, voditeljska uloga tija za mene bif pravi izazov som bila oduševljena i ponosna šo moj narod može da se prikaže vo najbolje svetlo, vo najpristala nošnja i so tradicionalna muzika i oro.
Mlogu mlade ljuđi pokažalje svuje talente poput etno i modernije pujenje, sviranje, pišuanje poezija i proza i sportske uspesi. Gora je srce našego naroda. Ćede god da ideme Gori se uvek vraćame. Naša tradicija, običaji i jezik se nešto šo svaka goranska porodica neguje i ćua. Deca sakajet da idet vo Gora.
Ja som svuje prve drugari i drugarice steknala upravo tamo, vo Gora. Svakodnevno trčanje i igra po sokaci, šetnja so familjija po plajne Šarske, druženje so krave, kojni i ovce mi obelježilje muje raspusti tamo. Sega koga som malo postara, jedva ćekam da idem da provodim vreme vo priroda so meni drage ljuđi i zajeno se veseljime na seoske svadbe i da ne noge boljet od igranje na muzika.
Vo petok šetame vo Dragaš, će nakupujeme aljišta na pazar i će izedeme najubave ćevapi i slatkiši.
Mladima bi porućila dve stvari.
Prvo, da nikoga ne zabrojet kuje se i od ćede se, da ćuvajet i negujet svuje kulturno nasleđe i da se ponoset so tija.
A drugo, da se posvetet na svuje obrazovanje, jer je znanje moć kua nikoj ne može da gim oduzme i tija je ključ kua sva vrata otvara vo život.
TEKST NA SRPSKOM JEZIKU
Kroz serijal tekstova, do seda smo vas upoznali sa mnogim mladim Gorancima, sa našom talentovanom i uspešnom decom u raznim oblastima, profesori, umetnici, sportisti, programeri, lekari, vrhunski poslastičari… Naš posao da popunimo rubriku: Goranska omladina, je tek na početku, jer Gora je iznedrila veliki broj gorskih šampiona koji ostavljaju pozitivan trag gde god da su.
A danas, želimo da nam se predstavi svestrana brojanka VERDANA KESASI, studentkinja pejzažne arhitekture u Beogradu a ujeno je i književna olimpijka, jedna vredna, lepa i pristojna devojka, sa izraženim manirima i harizmom. Ona zrači sa pozitivnom energijom koju prenosi na druge i svima nam šalje jednu jasnu i sadržajnu poruku da na mladima svet ostaje i da su oni pokretačka snaga da naša zajednica ne može da nestane dokle god cenime sebe i svoje korene.
VERDANA KESASI:
Tražeći način na koji bi mogla da se prestavim, shvatila sam da je zapravo najvažnije za čoveka da bude to što jeste. A ja sam Verdana Kesasi, mlada Goranka koja sa svojom porodicom živi u Beogradu.
Dakle, da krenem od najranijih dana mog života. Rodjena sam u Beogradu, ali sam odrasla uz goranske običaje. Mi smo Goranci, kako ja, tako i moja porodica, uža i šira familija, a koreni su nam, ako mene pitate, od najlepšeg goranskog sela Brod.
U Beogradu sam završila osnovnu školu “Vasa Pelagić”, pa Gimnaziju “Sveti Sava” i sada studiram pejzažnu arhitekturu na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Oduvek sam želela da učim i to me čini ispunjenom. Tokom starijih razreda u osnovnoj školi koristila sam svaku prilliku da se takmičim. Najveći uspeh sam postignala na takmičenju iz srpskog jezika i književnosti “Književna Olimpijada” gde sam u sedmom razredu osvojila drugo mesto na opštinskom nivou takmičenja i drugo mesto na okružnom nivou takmičenja. Sledeće godine, iz istog predmeta, sam osvojila treće mesto na opštinskom nivou, a drugo mesto na gradskom nivou takmičenja posle kojeg sam, dve godina za redom, otišla na Republičko takmičenje u Sremskim Karlovcima. Međutim, pre početka sezone takmičenja, nastupio je period karantina i pandemije pa je sve bilo obustavljeno. Posle toga, verujem da za sve nemilog razdoblja naših života, bilo je vreme da se odlučim koji fakultet da upišem.
Za mene je to bio jako težak izbor, zato što treba da odaberem svoje buduće zanimanje, jer mi je nekako od malena, sve išlo od ruke.
Ali, sistemom eliminacije po različitim i strogim kriterijumima koje sam imala ali i veliko informisanje, zainteresovala me pejzažna arhitektura, za koju sam prvi put čula kada sam istraživala šta sve fakulteti nude. Zainteresovala me ta veština umetnosti i oblikovanje prirodnih elemenata i njihovo kombinovanje sa arhitekturom. Uživala sam u posljednjem slobodnom letu.
Po završetku srednje škole i upisanom Fakultetu, dok sam išla na posao, ugledala sam obaveštenje da Nacionalni savet Goranaca u Srbiji organizuje prvi “Gora fest”. Ta vest me jako obradovala pa sam odlučila da se prijavim kao učesnik ove kulturne manifestacije.
Iako sam pomalo imala glumačko iskustvo iz osnovne škole, voditeljska uloga je za mene bila pravi izazov i bila sam oduševljena i ponosna što moj narod može da se predstavi u najboljem svetlu, u najlepšoj nošnji, sa tradicionalnom muzikom i orom (goransko kolo-prim.aut). Mnogo mladih ljudi je na “Gora festu” pokazalo svoje talente poput etno i modernije pevanje, muziku, pisanje poezije i proze, kao i istakne svoje sportske uspehe.
Gora je srce našego naroda. Gde god da idemo Gori se uvek vraćamo. Naša tradicija, običaji i jezik su nešto što svaka goranska porodica neguje i čuva. Deca priželjkuju da idu u Goru. Eto, ja sam svuje prve drugare i drugarice stekla upravo tamo. Svakodnevno trčanje i igra po sokacima, šetnja sa porodicom po Šarskim planinama, druženje sa kravama, konjima i ovcama su obeležili moje letnje raspuste provedene u Gori.
Sada, kada sam malo starija, jedva čekam da idem u Goru, da provodim vreme u prirodi sa meni dragim ljudima i zajedno se veselimo na seoskim svadbama i da nas noge zabolje od igranje na muziku. U petak uglavnom šetame u Dragašu, da nakupujemo garderobu na pijaci, i da jedemo najbolje ćevape i slatkiše.
Mladima bi poručila dve stvari.
Prvo, da nikada ne zaborave ko su i odakle su, da čuvajut i neguju svuje kulturno nasleđe i da se ponose so time.
A drugo, da rade na svom obrazovanju, jer je znanje moć koju niko ne može da im oduzme i to je ključ koji sva vrata otvara u životu.
Sadržaj teksta-intervjua, sačinjen je u okviru projekta: “Na mlade Dunja ostanuje”- “Na mladima svet ostaje”, koji realizuje Udruženje građana Goransko oro iz Beograda-izdavač medija Gora vo srce.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Vlade Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Gora vo srce/ Redakcija
Fotografije: Š.Š. Nedžma i privatna arhiva
