Pazarci ocenilje da Goranci prajet najubav burek

Čekam vo golem ret za burek, da kupim za pojadok… Som trnala pokasno, mislim vo sebe, Pazarci rano jadet, neće ima gužva. Ka stigna pret dućan Emira Nedžipi od Kukaljane, pret mene đian duše. Nema veze, će čekam.

Jena žena čeka so mene, me ču ka zbifkam i mi veli: Gospođo, brzo ćemo doći  na red, to su profesionalci, imaju najbolji burek, samo kod njih kupujem već više od 10 godina.

Jen čujek se nadoveza: Nije samo najbolji burek, već su to i nabolji ljudi, najljubazniji i najhumaniji, to su naši dobri, vredni i pošteni Goranci.

Samo slušam šo zboret a  srce mi je povno od ponos i sreća. 

Jena žena stara gim veli: Sinko, noge me bole ne mogu da čekam, daj mi jedan sa spanaćom. Od dućan brgo iljeze Emir i gi dade stolica da sene i burek da jade. Fala, Allah da te nagradi sinko, daj mi i jedan jogurt. 

Ženava jope mi se obrati: Eto vidiš gospođo, vrhunska usluga, zato nikome nije teško da čeka u red, ovde nema nervoze sve ide kao na fabričkoj traci i burek im je uvek vruć, hrskav i preukusan.

Dojde i ja na ret. Šo rabotate kako ste, a imate burek?-a vo dućan pune tepcije so bureci. Se nasmija Emir, zn'je da je šala.

Majstor Mustafa od Kukaljane, razvija bureci i mu velim: Našinec, a možem da vljezem da te snimim za jen goranski sajt?

Može naravno, mi velet i Mustafa i Emir. Žensko oko odma primećuje detalji: besprekorno čiste bele kecelje, kujna “pod konec”, posude svaka na svuje mesto, sir, spanać, meso, kompiri…  Neje golem radni prostor ali som imala osećaj da som vo nekua svetska kujna, a Mustafa tih, nenametljiv, mi dozvolif da snimim ali on nastava so svua rabota, ruke mu letaje, bureci za tili čas se vo tepcija. Mušterije zadovoljne, a ja ugasi telefon, ze burek so meso i jogurt.

Seljam gim učina i otido na rabota samo so jena misao: Koljko ljuđi oni svaki den hranet, rabotaje po cef den na noge i ništo ne gim je teško.

A mije…

klikni na link da poljaš video