Novi Sad, kao jedan od najvećih gradova u Srbiji, poznat je po svojoj bogatoj kulturi, istoriji i raznolikosti. Kroz razumevanje i međusobno poštovanje različitih kultura, Novi Sad je mesto gde se svi osećaju dobrodošlo, a Goranci igraju važnu ulogu u ovom jedinstvenom kulturnom pejzažu.
Ova zajednica poreklom je iz planinskih predela Šar Planine, regije Gora, a svojim dolaskom u Novi Sad, u potrazi za poslom i boljim životom, doneli su sa sobom jedinstvene običaje, prelepu nošnju, tradiciju i ukusnu kuhinju koja obogaćuje kulturni mozaik Novog Sada.
Goranci su poznati po svojoj gostoljubivosti i toplini. Odani su prijatelji, dobre su komšije i uvek su spremni da pomognu drugima.
Goranska tradicija i kultura naglašavaju važnost zajedništva i međusobne pomoći, što ih čini posebnim u svakom smislu. Ako imate priliku, svakako ih upoznajte i uživajte u njihovom društvu!
Jedna novosađanka je prepričala situaciju u kojoj se našla pre par dana, kada kod sebe nije imala gotov novac već samo platnu karticu. Išla je od pekare do pekare u Novom Sadu, ali nisu imali terminal za naplatu. Tako je došla i do pekare Goranca gde takođe nisu imali terminal ali su zato imali plemenito srce.
U trenutku kada je Novosađanka krenula da izađe iz pekare, obratio joj se ljubazni Goranac rečima: “Seko, pusti pare i kartice, nemoj ostati gladna, platićeš kad stigneš.” Dok je jela pecivo, novosađanki je prišla Goranka zaposlena u pekari, donela joj je limunadu i rekla: “Seko, kod nas ni žedna nećeš ostati.”
Novosađanka prenosi svuje utiske rečima da su joj Goranci ulepšali dan ovim gestom – poneki osmeh, mali gest ljudske pažnje i lepa reč, mogu učiniti mnogo više nego što mislimo– zaključuje Novosađanka.
Zaista, gostoljubivost i toplina ljudi iz goranskog kraja ostavljaju snažan utisak. Mnogi su imali slična iskustva sa Gorancima u Novom Sadu i šire, a kada se nekome spomene da je Goranac, uvek slede brojne pohvale da su to vredni, radni i pošteni ljudi.
Tragom Goranca koji je svojim gestom zadivio novosađanku, došli smo do Edmeiza Kuačevci, rodom iz sela Zli Potok. Edmeiz je povodom toga skromno istakao da je srećan kada usreći druge, a u Novom Sadu rade porodično, više od 15 godina.
Edmeizov sin Anel, ima tek 11 godina, a već je istaknuti mladi sportista u tekwondo. Na mnogim takmičenjima je osvojio brojne medalje, diplome i priznanja a trenutno se priprema za Balkansko prvenstvo u Bugarskoj. Genetska predispozicija planinske Gore mu je omogućila da razvije snagu i izdržljivost koja ga izdvaja od vršnjaka. Edmeiz, ponosan na svoga sina, stalno mu je naglašavao važnost discipline i posvećenosti, te on nastavlja da ga podržava na svakom koraku njegovog putovanja gde ga očekuju još veći uspesi u budućnosti.
Porodica Limanović iz sela Dikance u Gori, je takođe ugledna goranska porodica u Novom Sadu, a njihova posvećenost i doprinos zajednici su neprocenjivi.
Novosadska zajednica i čitava Gora, ponosni su na proslavljenog junaka Hektora Limanovića koji je šampion Grappling Sporta.
Hektor ima tek 20 godina a već je postao jedan od najuspešnijih profesionalnih boraca u ovoj disciplini. Brojne su njegove medalje od kojih izdvajamo: zlato na Internacionalnom kupu u Kuli, gde je proglašen za najboljeg takmičara turnira; srebro na ADCC Internacional (najprestižnije svetsko takmičenje) u Tuzli; zlato na ADCC Internacional u Beogradu u prvoj profesionalnoj borbi, pobeda i najbrža završnica od 1:38 minuta gde runda traje 10 minuta, i najnovije zlato NO GI CHALLENGE Novi Sad profesionalna kategorija do 70kg-Hektor Limanovic prvo mesto.
Svi u Novom Sadu poznaju Hektora i znaju da je Goranac, a Hektor naglašava da oni to nikada nisu krili. Posvećen je očuvanju goranske tradicije a letos je pravio svadbu u Gori po goranskim običajima.
Naš sagovornik, Hektorov otac Djuka Limanović, dao nam je odgovor na pitanje kako se podstiču i motivišu mladi goranci da očuvaju goransku tradiciju i kulturu.
–Jedini način da se mladi podstiču na čuvanje tradicije i običaja Goranaca je da se prvenstveno roditelji trude da održe sve to. Znači mi smo osovina za koju se oni kače. Naravno, koliko ko može, Gora treba da se što češće posećuje, da se neguju običaji, da se ide na tradiconalne svadbe i da se preko starijih rodjaka, stanovnika Gore, što više čuje i za neke običaje koji su bili aktuelni u njihovoj mladosti i da se implementiraju u ovaj “savremeni” goranski svet. Goranska kultura je po mom mišljenju, u ozbiljnoj krizi, sve što je vezano za raniju tradiciju, za lepotu običaja, na žalost polako bledi. Možemo da se vratimo na naš put samo podizanjem svesti prvenstveno kod svoje dece pa na dalje, naglašava Djuka Limanović.
–Moj pradeda Uko doselio se u Novi Sad kao pečalbar, tokom 50-tih godina, otac Šaćir se doselio 1964. godine sa svojih 11 godina, a kada se oženio sa mojom majkom Arifkom 1974. godine se trajno preselio u Novi Sad, ali naravno, Gora je uvek bila prisutna u našim životima jer dosta članova porodice nam je u to vreme živelo u Dikance. Ja sam rodjen u Novom Sadu 1982.godine a Hektor 2005, i on je druga generacija koja je rodjena ovde. Vremenom smo se preselili u Rumenki (seosko naselje 10 km dalje od grada) i živimo u kući pa tako imamo okruženje komšija slično kao i u selu u Gori od kojeg dolazimo.
Inače, Gornaci su se odlično uklopili u Novi Sad i brzo su stekli simpatije i poštovanje lokalne zajednice, a svoje utiske prenosi i Djuka:
–Nikada za svo ovo vreme nismo imali neprijatne situacije. Komšije nas vole i izuzetno nas poštuju. Od prvog dana svi znaju da smo Goranci islamske veroispovesti i uvek smo bili odlično prihvaćeni od okoline. Goranci su poznati po pružanju pomoći kome treba a obzirom da je Rumenka u to vreme bila u izgradnji, sa komšijama smo se medjusobno se pomagali u izgradnja kuća, dugo godina smo zajedno i iskreno ih volim i doživljavam kao familiju. Dobro smo se uklopili u Novi Sad, jer ipak je puno godina za nama ali kada sretnem nekog Goranca, pogotovu uoči leta, uvek jedno drugom postavljamo pitanje “koga doma”. Pošto ja radim na pijaci, ima puno Goranaca sa kojima sam u svakodnevnom kontaktu i naše domišljene šale često nasmejavaju i komšije oko nas jer sme i po tome poznati.
Djuka ističe da je prezdovoljan sa životom u Novom Sadu i dodaje:
–Otac mi je bio poznati bokser u Klubu Vojvodina a ja i Hektor se bavimo sa brazilskim jiu jitsu, Hektor i sa rvanjem, take da je oko nas širok spektar ljudi raznih zanimanja i sa svima smo jako dobri. Hektor na sporskom planu beleži rezultate i na taj način još bolje spostajemo vidljiviji. Ove godine smo pravili svadbu u Gori po apsolutno tradicionalnim goranskim običajima, a u gostima smo imali 5 porodica iz Novog Sada i Beograda, koji su bili oduševljeni običajima i nošnjom. Nevesta i njen svekar (Djuka) su na svadbi jahali konja što je deo svadbenih običaja i bogate tradicija koja u selu Dikance, nije bila praktikovana unazad 30 godina.
Našu priču o Gorancima u Novom Sadu, nastavljamo sa još jednim brojem mladih Goranaca, koji su ovom gradu doneli brojne uspehe na raznim poljima, od obrazovanja, nauke, umetnosti i preduzetništva, sve do savremenog stvaralaštva, kulture i sporta a njihovi doprinosi su prepoznati i izuzetno cenjeni.
Mlad i vrlo talentovan solista i instrumentalista Zein Derviši poreklom iz sela Baćka u Gori, rodjen je i živi vo Novi Sad, ali je on vrlo ozbiljno prihvatio ulogu da očuva goransku tradiciju i muzičko kulturno nasleđe. Njegovi nastupi se vrlo zapaženi posebno među širom omladinom. Zeinova muzika podiže omladinu na noge da svi zajedno, bez obzira ko su i odakle su, zaigraju goransko oro u sred Novog Sada. Kroz ove aktivnosti, goranci ne samo da čuvaju svoju tradiciju, već i obogaćuju kulturni mozaik Novog Sada, čineći ga mestom gde se različite kulture susreću i prožimaju. Njihova prisutnost je dragocena i doprinosi stvaranju zajednice koja slavi raznolikost i međusobno razumevanje.
Veliki je broj talentovane goranske dece u Novom Sadu, među kojima je i Davud Kurtiši, poreklom iz sela Dikance, koji trenira plivanje za klub Vojvodina. Ima 15 godina i do sada je osvojio nekoliko zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Njegova mladja sestra Alina, takođe se bavi ovim sportom, trenira za klub “Akva pro” u Novom Sadu, i pokazuje vrstan talenat u usavršavanju stilova. Njihov otac Alija i majka Seada, se trude da svoju decu od malena uče da neguju svoj kulturni i jezički identitet, redovno posećuju Goru, prisustvuju praznicima i obeležavanju manifestacije “Đuren”.
Naš sagovornik u Novom Sadu je i Fejsal Kole Isaku poreklom iz sela Baćka. Poznat je u svetu fudbala gde je postavio visoke standarde i trenutno na ovim prostorima važi za jedinog trenera bez poraza, što predstavlja neverovatan podvig. Bio je trener u FK Proleter U18, potom FK Borac a Kole je uspeo da ovaj tim plasira u višu ligu takmičenja. Trenutno razmatra brojne ponude klubova, FK Titel, FK Sirig, FK Fruškogorac i dr., o čemu će odlučiti narednih dana.
Za naš medij, Fejsal nam je ustupio njegovu fotografiju sa Sinišom Mihajlovićem legendarnim fudbalerom i trenerom, koji mu je uzor po njegovoj posvećenosti fudbalu i sposobnosti da inspiriše igrače, čime je ostavio neizbrisiv trag u svetu sporta.
Možemo zaključiti da Goranci u Novom Sadu predstavljaju važan deo lokalne zajednice u Novom Sadu. Njihova sposobnost da se integrišu u društveni život i istovremeno očuvaju svoje kulturne vrednosti obogaćuje grad i čini ga slikovitijim i raznovrsnijim mestom za život.
Upoznajte Gorance, uživajte u njihovoj tradiciji i postanite deo ove jedinstvene priče o zajedništvu i razumevanju.
Nastaviće se…
Sadržaj članka-intervjua, sačinjen je u okviru projekta: “Upoznajte Gorance”- koji realizuje Udruženje građana Manesta-izdavač medija Gora vo srce.
Ovaj projekat je sufinansiran sredstvima iz Budžeta Grada Novog Sada-Gradske uprave za kulturu u cilju proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informiranja u 2025.godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Tekst: Redakcija Gora vo srce
Prevod: Nedžma Šaćirović Šutković