Ukrašavanje lica je deo goranske tradicije

U goranskoj zajednici postoji ritual ukrašavanja lica devojke koja je tog dana nevesta. Šminkanje lica neveste je stari običaj koji je opstao u Gori i nosi sa sobom mnoštvo simbolizma. Nevestino lice je prekriveno belom bojom. Crtež koji se pojavljuje na toj beloj podlozi može simbolizovati njen život pre venčanja i tranziciju u novu fazu života koja sa sobom nosi drugačiju vrstu odgovornosti.

Sam proces šaranja lica koristi se protiv uroka, kao i da ulepša dom u koji mlada ide. Bojenje lica obavljalo se dok je mlada u domu svojih roditelja i pre nego što, na konju, ode u mladoženjinu kuću. Takođe, obojena lica simbolizuju otmenost i nevinost. Ceremonija oslikavanja lica može trajati više sati, a obavljaju je žene poznate pod nazivom “majmarice”.

Mlada odlazi u mladoženjinu kuću gde “stramuje”, tj. stoji i pokazuje da je ozbiljna, izdržljiva i da ume da kontroliše emocije. Drugim rečima, ona pokazuje da poseduje vrline koje se cene kod žena u goranskoj zajednici.

Kada napušta svoju kuću, nevesta pokriva svoje lice svečanom maramom, odnosno “sitarkom”. Sve do dolaska u mladoženjinu kuću, njeno lice se ne može videti. Jedan od razloga je taj da bi mlada po odlasku iz doma svojih roditelja prikrila svoje emocije. Na putu u nepoznato, nevesta plače za svojom porodicom i selom.

Lice neveste se prekriva i zbog toga što ona tokom svadbe poseduje najjaču energiju, jer je u centru zbivanja, pa tako štiti druge od sebe, ali se štiti i od uroka.

Nevesta tog dana dobija glavnu ulogu. Zapravo, tada je u procesu transformacije, za to vreme “stramovanja” treba da pomiri svoju pređašnju ulogu devojke i novu, udate žene, a kako ceremonija odmiče, dobija jasno određeni položaj u strukturi svoje zajednice. Ona je novo lice koje se pojavljuje u muževljevoj porodici, potencijalno opasno, ali i ranjive prirode.

Belu boju na svom licu nosi samo jednom, baš kao što se samo jedanput prelazi granica koja razdvaja svet devojke od sveta udate žene.