Doma kniga pišujem
i vo kniga prašujem,
da lji vrnet dožoji,
ilj’ panujet snegoji.
Kako mi se drugari,
nekoj alj’ se oženi,
dalj po sokak šetaje,
ilj’ na gurbet begaje.
Ja ovde vo tuđina,
daljeko od rodbina,
mir s'rce ne mi ima,
pusti gurbet težok je,
tuđa zemna gazi me.
Muje s'nce ke mi je,
ovde s'nce ne grije,
ovde sve gurbetđije.
Svakoj od nas kažuje,
za doma se raduje,
muje mesto ke mi je,
ovde mesto ne mi je.
Selo ke sme rodene,
svakoj kamen mif mi je,
svakoj den Bajram ni je,
svakoj den Bajram ni je.
Tekst: Idajet Muška
Foto: Vranistani Sulejman Silno Skenderi- Rahmetlije Zulbehar Ramadani, Hadžija Jusuf Havani i hadžija Abdula Pajazit
Izvor sljika: FB: https://www.facebook.com/profile.php?id=100064632763974