A sega će nastajme naše prikažnje za naše našinci vo Novi Sad, a tema kua ne može da se projde je goranska kujna i ka se čua tradicija kroz mirise i ukuse, će vi dočara naša našinka Anita Asani kua je od selo Baćka vo Gora i ona je treća generacija goranci kue živujet vo Novi Sad.
–Iako živujeme vo Novi Sad daljeko od zavičaj, mije Goranci so ponos čuvame svuje običaji i tradicija. Posebno mesto vo tija zima naša kujna bogata, raznovrsna i dlboko povezana so porodica i so zajedništvo. Mije Goranke se često skupljame, zborime između sebe i razmenjujeme recepti. Na naša sofra uvek će se najde ponekua čorba “našinska”, domaće pite, felije i mnoge druge jemeci kuje ne podsećajet na detinjstvo i memleket. Mua generacija mnogo saka da vari a žene od naš kraj se poznate da sakajet da varet raznovrsne jemeci. Bez sarma nema nekoj praznik da projde, sam njen miris koji se širi vo kuća okuplja porodica baš ka nekoga, ni velji Anita.
–Novosađani se izuzetno interesujet za naša kujna, naročito za pite. Pita so dve kore, će nas se vika zeljanik, mnogo gim se sviđa i gim izaziva divljenje će muje prijatelji. Ja uvek će se obradujem koga će ge ugostim so nekua domaća pita jer znjem da će uživajet vo ukus i so svakua prikažnja kua stoji iza nekoj recept. Baren maznik, kore, priganice tija se jela kuje se omiljene vo mua porodica.
Goljem ponos je i šarski sir jer njego go kupujeme vo Gora. Mua svojština od Kruševo šarsko sirenje go praj take ukusno da ne bi odolef i najzahtevniji gurman koj saka sirenje. Uz njego ide obavezno i urda kua ga redovno spremam ka zimnica. Svi ga sakame a uvek će ga naprajm i malo više jer znjem da će ga sakajet muje prijatelji.
Posebno mesto na kue se dičim ima mua mati kua je izvrsna domaćica i mnogo ubavo praj felije, a praj i mnoge druge goranske jemeci, baš ka što gi prajla i njejzina nana. Ona me i naučila da varim naše jemeci ali isto take me i naučila i recepti od Vojvođanskih domaćica. Zatija mua kujna je multikulturalna i imajet mnogo recepti od Vojvodina. Zatija njene ruke ka će naprajet neki naš jemek uvek noset ponekua priča a mi kroz priča ka da osećame miris i ukus odakle i doiđame.
Na toja način i vo oja naš segašnji savremeni život koji je pun so izazovi uspevame da sačuvame ono šo je za nas najvrednije a tija je naša kultura, običaji i zajednica. Goranska kujna neje samo hrana, tija je više veza između prošlost i budućnost, između nane i ćerke jer take se najubavo čuva i deli, zaključuje Anita Asani.
Upoznavajući goranska kujna, ne samo da otkrivate raznovrsne ukuse i mirise, već i mlogo bogata kultura i tradicija. Svaki jemek so sebe nosi prikažnja, a svakuje druženje ćede se bereme oko astal je prilika da delime iskustva i jačame veze među ljuđi. Goranska kujna je prava slika Goranaca, jednostavna je ali je take puna so tradicija kua miriše na detinjstvo i rodni kraj.
Goranke se inače tradicionalno dobre domaćice i spremne kuvarice a mnoge Goranke vo Novi Sad naglašavajet da je vojvođanska kujna na daleko poznata po svuje jednstvene specijaliteti. Recepti kuje se razmenjujet između novosađanke najviše ge interesuje nekuje goranske jela od testo ka šo je maznik i priganice, ali se interesujet i za slatkiši ka se priprema alva so griz, tulumbe, kadajif, gurabije i drugo. Zatija je naša kujna most koji sastavlja različite kulture, će de se rađajet nova prijateljstva i ćede se neguje duh, tradicija i zajedništvo između različiti narod.
Ne postoji građanin od Novi Sad a da ne svratif vo nekua goranska pekara ili poslastičarnica. Rado se sećajet vremenjina od školske denjoj i vreme provedeno vo poslastičarnice, kede uživalje vo slatkiši i druženje.
Priča o Goranci vo Novi Sad ne bi bila potpuna a da se ne pomene Džafer, za kojego brojne novosađani naglašavaje da poslastičarnica-kiosk “Kod Džafera”, bila jen od simboli od Grad Novi Sad.
Novođani se so nostalgija prisećajet koga se družilje i gim bilo glavno mesto “Kod Džafera”, i go opišujet so reči:”koga ne sme imalje pare, on ni davaf besplatno sladoled, limonada i koštanje jer mije sme bilje deca od toja kraj i on ge mnogo sakaf…Džaferov kiosk obeležif čitavo jeno vreme na Limanu hajde da se najdeme će Džafera, tija bilo poznato mesto ćede sme se skupljale. Najubaf sladoled, limonada, crne i bele semenke, koštanji, e tija bila prava institucija…”
Naš sagovornik je Džaferov unuk Zein Derviši, od Novi Sad, mlad i harizmatičen bećar koji pojašnjava da babo Džafer vo kiosk rabotaf porodično so braća Refia, Šema i Emina, a poreklom gim je od goransko selo Bačka:
–Babo učif zanaet od svujego oca Feima koj prodavav sladoled posle Drugi svetski rat vo Novi Sad, so kolica vo termosi po plaže. Tokom 1975. godina otvoriv prv aparat za kokice vo Novi Sad, 1980 otvoriv sladoled vo centar ali ka se prajlo ,,Srpski Narodno Pozirište” go preselilje na lokacija ke kupalište Štrand. Baraka babova postanala kultno mesto za okupljanje novosadjani, sladoled, semenke, sportska limunada, toga tija bilo dovoljno za druženje i uživanje. Posle bombardovanje sve tija zamrlo. Mije se bavime so trgovina i pekarstvo ali imame ambicija da ponovo uključime Džaferov sladoled vo ponuda. Moj starbabo biv Džafer ali cela naša porodica, amidje, unuci ne vezujet za negovo ime kao sinonim za vredne čestite i poštene ljudji. Babo ni ostajv vo nasledje dostojanstvo i poštovanje i mije se trudime da tija nasledje opravdame-ni prenosi Zein.
Kroz prikažnje o Goranci vo Novi Sad i svećede će se naođajet sme pokušalje da vi pokažeme na vrednost i kvalitet kua ovaja malova zajednica poseduje i ima tradicija, kultura i gostoprimstvo koje se se za našinci vrlo važne. Iako se susrećet i so moderne izazovi, njina sposobnost je da očuvajet svuje moralne i ljudske vrednosti predstavlja inspiracija svim nam. Prikažna o Goranci neje samo prikažnja o zajednica, već je i poziv da cenime i poštujeme i druge jer svaka kultura nosi svuje bogatstvo i take obogaćuje dunja vo kua živujeme.
Sadržaj članka-intervjua, sačinjen je u okviru projekta: “Upoznajte Gorance”- koji realizuje Udruženje građana Manesta-izdavač medija Gora vo srce. Ovaj projekat je sufinansiran sredstvima iz Budžeta Grada Novog Sada-Gradske uprave za kulturu, u cilju proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informiranja u 2025.godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Tekst: Redakcija Gora vo srce
Prevod: Nedžma Šaćirović Šutković