Suzana Sojtari Avdović je istaknuta goranska pesnikinja, čije reči odjekuju kroz goranske planine, doline i šume, i ona je jedan od stubova čuvara goranskog kulturnog blaga, ona čuva nasleđe generacija, omogućavajući nam da istražujemo prošlost, razumemo sadašnjost i oblikujemo budućnost. Suzana je više od pesnikinje; ona je čuvar snova, čuvar reči, čuvar svega onoga što nas čini ljudima. U njenim rukama, kulturno blago ne samo da opstaje, već i cveta, pozivajući nas da se pridružimo njenom putovanju kroz svet umetnosti i tradicije.
Njeno književno stvaralaštvo, predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti, između tradicije i savremenog izraza. Njene reči su poput starih staza koje vode kroz šume i planine, osvetljavajući bogatstvo goranske narodne kulture, običaja i jezika.
U njenim pesmama oživljavaju legende i mitovi, priče o herojima i junakinjama, o svakodnevnom životu ljudi koji su kroz vekove oblikovali identitet goranskog kraja. Ona koristi svoj dar da prenese mudrost predaka, da oživi uspomene na stare običaje, pesme i igre, koje su nekada bile srž goranskog života.
Suzana Sojtari Avdović poziva mlade generacije da se povežu sa svojim korenima, da cene i čuvaju ono što ih čini posebnim. Njena poezija nije samo umetnost; ona je poziv na očuvanje kulturnog nasleđa, na ponos i ljubav prema goranskoj tradiciji.
Na taj način, ova pesnikinja postaje simbol otpora zaboravu, svetionik koji vodi kroz mračne oblake modernizacije, podsećajući nas na vrednosti koje su oblikovale naš identitet. Njena misija je jasna: čuvati i prenositi kulturno blago Goranaca, kako bi i buduće generacije mogle da uživaju u bogatstvu svoje tradicije.
Suzana svojim nadahnutim pisanjem, inspiriše mlade da prepoznaju vrednost svojih korena, da istražuju bogatstvo jezika i da se ponose svojom tradicijom.
BEF TRANDAFILJ
Zbori mi Goro noćeska
pod akšamski džam
jer ovdeka mi doletef
pod penđer džan.
Neje sega ka nekoga
koga som se od askerl'k vratif,
neje sega isto
ka na gurbet koga som ošof.
Sega som so tebe
i so sv'ze tvuje
koga pesma spije,
koga mene žalet
i nikoj ne puje.
Nekoga som ka bekčija
tvuje munistre pod plajina brojaf,
pod tvoj čadr’
od doš som se krif,
potokće som so kamenje gađaf,
mušmule od džep Gore som jaf
i najpujći som zajeno so tebe sakaf
isk'san šarski sir,
najpristaf bef trandafilj.
Pesnikinja: Suzana Sojtari Avdović, Novi Pazar, 2025.godine
Osim na goranskom jeziku, Suzana piše i na srpskom, turskom i engleskom, i ima široku čitalačku publiku ali i bogatu biografiiju. Rođena je u Prizrenu 1969.godine a već u Osnovnoj školi izdvaja se svojim talentom i posvećuje se pisanjem. Svoje radove je objavljivala u novinama Svoju prvu zbirku pesama “Kameni put” objavila je 2019.godine na svom maternjem jeziku a drugu zbirku objavljuje 2020.godine na engleskom jeziku pod nazivom “Pink Treasure” (“Ružičasto blago”). Ubrzo zatim objavljuje i treću zbirku pesama na turskom jeziku pod nazivom “Güneş Tarağı”, 2021.godine.
Na radost svih čitalaca, objavljuje i četvrtu zbirku poezije pod nazivom “Putnik svog neba”, štampana u Severnoj Makedoniji gde je trenutno živi sa svojim suprugom Avdović Alijom.
Suzana u razgovoru posebno ističe sledeće:
“I moj muž Alija Avdović i ja, želimo da stvaramo ono što bez knjiga danas ruše, jer ne znaju koliko je to vrednije od zlata, kako i umetnost i muzika, tako i književnost.
Obilujemo željama i ritmovima stvaranja koje nas vode do vrha lepota koje se osete čitajući poeziju. Moja poezija ima poentu i trudim se ojačati temelje Gore u stihovima na goranskom jeziku, kao i prikazom tradicija koje ne smeju da uvenu. Pisala sam, još pišem i pisaću poeziju jer je volim stvarati.”
Učesnica je brojnih književnih večeri, takmičenja i pesničkih susreta, osvojila je brojne nagrade i priznanja u Skoplju, Kumanovu, Sarajevu, Rumuniji, održalaje je promocije svojih knjiga u Beogradu u Udruženju književnika Srbije, zatim u Narodnoj biblioteci u Doljevcu kod Niša, redovna je učesnica Dana goranaca u Domu kulture u Novom Pazaru gde je posebno obogatila program svojim stihovima.
Takođe, dobitnica je 2 diplome sa međunarodnog književnog susreta u Rumuniji, a na Danima goranske dijaspore u mestu Košće, Gora, takođe je dobila Zahvalnicu za doprinos u kulturnom stvaralaštvu goranaca. Izražava posebno žaljenje što nije bila u prilici da učestvuje na Svetskom takmičenju u Tunisu u gradu Monastir, koje je otkazano zbog kovida. Očekivala je da će se na ovom takmičenju visoko rangirati. Trenutno priprema novu knjigu pesama koju će objaviti na proleće, a za 6. februar zakazana je promocija njenog pesničkog stvaralaštva u Velesu u Gradskog Biblioteci “Goce Delčev”, sa početkom u 15 časova.
Udata je za Avdović Aliju-Aljo, i on je istaknuti književnik iz Gornjeg Orizara, kod Velesa u Severnoj Makedoniji. Bavi se pisanjem još iz detinjstva, stihom i kratkim pričama. Njegov prvi roman je “Bolnije od smrti”, nakon čega objavljuje romane “Putnici”, “Sudbina ili”, “Kod ljubavi” i “Na pola puta”. Učesnik je više manifestacija u Severnoj Makedoniji i regionu, a njegove pesme i kratke priče su objavljene u više Zbornika i Antologija.
Suzanina misija nije samo da čuva kulturno nasleđe Goranaca, već i da inspiriše nove generacije da nastave s tom tradicijom, da istražuju i slave bogatstvo koje donosi različitost.
Ova pesnikinja je čuvarica reči, čija poezija osvetljava put ka razumevanju i prihvatanju, podsećajući nas da je svaka kultura deo šireg mozaika ljudskog postojanja. Njene reči su poziv na zajedništvo, na ljubav prema zavičaju i na poštovanje prema svemu što nas okružuje.
U njenim stihovima, Gora nije samo mesto, već i srce koje kuca za sve nas.
Tekst i realizacija: UG “Manesta”/Redakcija Gora vo srce
Foto i video: Gora vo srce
Emitovan sadržaj sačinjen je u okviru projekta: “Čuvari kulturnog blaga”- koji realizuje Udruženje građana Manesta-izdavač medija Gora vo srce. Ovaj projekat je finansiran sredstvima iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine Vlade Republike Srbije-Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije u 2025.godini. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade Republike Srbije.