Goranska kujna ni predstavlja deo od bogato kulturnog nasleđa od naše ljuđi kuje živujet pod Šar plajna. Oja kraj oduvek bif poznat po skromen život, pa jadenje moralo da bide jednostavno, hranljivo i upravo zatija goranci bilje vešte i tija pretvorile vo prave zanati kuje na gurbet ge koristile i take zarađuale za život. Oni prajle ukusne čorbe, jemci pite a i slatkiši razne ka šo se baklave, revanije, alva, tulumbe, princes krofne i mnoge druge. Poznate jadenja od testo se maznik, gubjanik, vitkanik, priganice, zeljanik, burek, rosnica, zatim pača kua posebno se praji vo zima i na svadbe. Naravno tujeka je i kajmačina-seravnik, kua se sprema koga će se oteli krava od visoko kalorično mleko. Od mlečne proizvodi poznate se goranski delikatesi Šarsko sirenje, mlečni namaz-urda, mićenica i dr.
Za Goranci varenje bilo nešto više, tija bif zana'ajet i glaven izvor prihoda vo mnoge familije. One se poznate po varenje, pečenje a bile poznate i po svua gostoprimljivost.
Oni otvarale dućani vo cef svet, take prenosilje svue specijaliteti ćede god rabotalje take da naša kujna postanala poznata i priznata.
Sega će vi prestajme i kratko će vi kažeme nekoljku jemeci kuje stasale naše generacije.
Gubjanik
Gubjanik je tradicionalna pita so više kore-jufćice kue se pećet vo vrela rerna a napre se pekla pod vrnik i ona toga bila najblaga. Deneska vo šporet se peče sve dok ne dobije zlatna boja, kore će se iscepkaje i se prelivaje so maslo.
Zeljanik so dve kore
Testo je isto ka za svakua pita samo šo se deli na dve jufke gornja i dovnja. Između kore se stava spanać ili zelje začinjen so maslo i solj a može da se turi i jajce. Zeljanik se peče na umerena temperatura do zlatno braon boja.
Bakardan
Bakardan je jeden od poznate jela naša kujna. Se prenosiv od kolena na koleno i najviše se spremaf za pojadok vo zimske denoj. Se prajf brgo so skromne namernice i bakrdan se služiv i musafirima koga doidjale na posedok. Domaće kukuruzno brašno i domaće masovce mu davalo poseben ukus uz mećenica i urda tija bila prava gozba.
Pača
Pača je čorba kua se vari od teleća glava.Najviše se spremala koga se klala stoka vo jesen.Teleća glava se varila dlgo na tiha vatra posle meso se kinalo se turalo vo voda ćede se varila glava i će napraj zaprška.Pača se služila vruća so sirće i bef luk.
Goranske slatkiši se prajet so ljubav zatija oni noset duh prošlosti i deneska se koristet iste recepti ali nese zapišane vo tefter nego se zapamtile i take usmeno se prenoset. Imajet puno slatkiši kuje se poznate ali sega će vi prestajme jene slatkiši kuje se često prajet.
Tulumbe
Tulumbe se simbol za svadbe i bajrami so tulube se dočekujet musafiri. Se prajet od gusto testo so brašno i jajca i zejtin. Oblikujet se šo špric i se pržet vo dlboko ulje kaće se ispržet do zlatna boja će se potopet vo studen šerbet i odma možet da se jadet.
Alva so griz
Alva je tradicionalni desert koj se sprema i za radost i za žalost.Priprema se take šo se griz prži na maslo i stalno se meša dok ne postane rumena,zatim će se prelije so vruć šerbet i se meša dok ne zgusne.
Revanija
Prava goranska revanija se praji od domaće jajca,šećer.,brašno i koga će se dobro ubuta se peče na umerena temperatura i će ga potopiš so laden šerbet a revanija da bide vruća.
Take je jednostavna a take ukusna ga sakajet i mlade i stare.
Goranska je jedinstvena nit kua spaja prošlost i sadašnjost. Svakuje jelo nosi so sebe deo od tradicija, porodične uspomene i naše vrednosti. Znanje i gotvenje jemeci i slatkiši se prenosilo na generacije i postanalo ne samo veština, već i zana'ajet od kuje se zarađualo za familija i mnogim našincima bif izvor zarada. Posebno se pokažale vo varenje, mešenje i so pečenje slatkiši.
Zatija goranska trpeza će ostane simbol toplina, zajedništvo i poštuanje prema nasleđe kuje se prenosilo od genercija na generacija.
Tekst i realizacija: UG “Manesta”/Redakcija Gora vo srce
Foto: Gora vo srce
Prevod: Š.Dženis
Emitovan sadržaj sačinjen je u okviru projekta: “Čuvari kulturnog blaga”- koji realizuje Udruženje građana Manesta-izdavač medija Gora vo srce. Ovaj projekat je finansiran sredstvima iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine Vlade Republike Srbije-Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije u 2025.godini. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade Republike Srbije.