Zadovoljstvo nije da vi promovišeme naše mlade i nadasve talentovane čuvari kulturnog blaga Goranaca, i da svim njim pružime podrška i podsticaj za dalja rabota.
Zatija, deneska će vi kažeme jena divna prikažna za goleme i malove, za jeno talentovano dejčence kue se vika Mirela. Ona živuje vo Beograd, a poreklo gi je od jeno malovo pristalo mesto vo Gora, a tija je Dragaš. Dragaš se naođa na obronci Šarplajna i Koritnik, tuje se tradicija i kultura srećavajet i take inspirišet naša malova književnica. Mirela ima samo 11 godine a do sega osvojila mlogu nagrade. I ne samo tija, ona sega priprema i svua prva zbirka so pesme a zbirka gi se vika”Da se čuje i reč dece.”
Koga sme ga upoznale Mirela na nas ostajla goljem utisak. Defter je njen najubav prijatelj i svećede so sebe go nosi. Stalno zapišuje stihoj a inspiracija stalno i doiđa.
Ka ne ugledala so njejzine umne oči, mirela ne prašala a sakame da ni pročita pesma za zaginat čorap?
Mirela so ponos ni čitala a mije sme uživale vo njejzin melodičen glas. Puna je so energija i entuzijazam, ona je dejčence so već izgrađeni maniri, raste vo Beograd pa ima i beograadski akcenat a ka prozbori na goranski će pomisliš da živuje vo srce Gora.
Vo njejzino ponašanje jasno se viđi da roditelji, otec Elvis od Dragaš i mati Irena od Krstec, posvetile goljema pažnja vo njejzino vaspitanje, odrastanje i edukacija. Oja dejčence osvojilo naše srca ka i srca od njejzine vršnjacije čede je omiljena jer znjet da ona već ima svua prva objavljena knjiga.
Mirela je učenica četvrti razred vo Osnovno školo ”Braća Baruh” vo Beograd. Iako je rodena vo Beograd od malova zasakala Gora i sve zatija jer gi porodica neguje tradicija, jezik i kultura od svue predci. Tija najviše može da se zahvali nani Hajriji ona je očeva mati,jer ona najviše ga učila Mirela da zbori naš jezik. Pored svoj maternji goranski jezik, Mirela zbori i srpski i engleski jezik.
Još dur bila vo vrtić ona pokažuala interesovanje za muzika i ples i od toga počinje da se bavi so ples i den deneska trenira. Ka nasipala tri godine roditelji ga upišujet na engleski i deneska tečno zbori i pišuje na engleski.
Svue prve stihoj napišala ka bila pred kraj od prf razred na srpski jezik a deneska četiri godine posle naoča inspiracija vo Gora i pišuje na svoj goranski jezik.
Do sega napišala oko 30 pesmice na srpski jezik i one će bidet objavljene vo njejzina prva zbirka kua ima naslov”Da se čuje reč dece”i tija će bide vo ovaja godina objavljena. Vo ovaja zbirka će bidet pesme i na goranski i na engleski. Mirelin talenat najpre zapazile vaspitačice, a onda i učitelj vo školo”Braća Baruh” Predrag Knežević i gi predloživ da prati pesmica na takmičenje na kue učestvuale mlade pesnici.
Na njegova inicijativa učestvuala i na konkurs vo organizacija Crveni krst Srbije 2025godina pod slogan”Krv život znači”i osvojila treće mesto na nivou grada Beograda vo kategorija literalne radoj kede bila goljema konkurencija. Dobila ka nagrada diploma od Crveni krst od grad Begrad i so diploma Crvenog krsta Stari grad.
Sega će vi prestajme stihoj od nagrađena pesma:
KRV ŽIVOT ZNAČI
Humanost je lepa ljudska osobina
Dobrovoljne davaoce krvi krasi ta osobina
Nesebično pomažu kada krv nekome treba
Zato smo im zahvalni uvek svi do neba.
Za život je često nekome krv važna
Tada mora brzo krenuti borba snažna
Kada je potrebno naći krv jako hitno
Dobrovoljno davanje krvi vrlo bitno.
Zato svako dete još u školskoj klupi
Mora da nauči da život ne može da se kupi
Za pomoć u nevolji ne postoji cena
Dovoljno je da daš krv iz svojih vena.
Za tebe je to samo malo truda
Al za nekog može da predstavlja čuda.
Tvoja krv može nekome puno da znači.
A kad pomogneš ti postaješ srećniji i jači.
Krv život znači to moramo znati.
A dobro delo će uvek da se dobrim vrati.
Jedni drugima moraju da pomažu ljudi.
Zato kad porasteš ti davalac krvi budi.
Oja naše talentovano i svestrano dejčence osim šo pišuje, ona iduje i vo školo za ples i vo školo za gluma, ali njejzina najgolema ljubav gi je muzika i sanja da jen den će postane vokalna solistkinja i da sama pišuje tekstoj i da ge pue.
Roditelji otec Elvis i mati Irena, ga podržavajet vo svakua njejzina želja da se bavi so umetnost, ali ističet da bi najviše sakale da pue goranske pesme vo dvoglas baš ka šo rabotale naše žene vo Gora i na tija oni rabotajet so nja. Za takvo puenje posebno je zaslužna njezina nana po matere Emina kua ima zadatak da ga nauči isto take da pue.
Za kraj Mirela ve selami so nostalgične stihoj na goranski jezik:
KAMENČE
Od raspust nazad ka će krenem
Od Dragaš kamenče jeno će zemem.
Od ruka nego puštam du pri sebe go zimam
Vo srce svue selo ka boš go imam.
Pomilo mimje kamenče od Dragaško čade
Od srce muje nikoj ne može da mi go ukrade.
Ka će me tekne i ka će udri tuga za selo
Će go poljam tija kamenče belo.
I će trne svza od oko muje
Žalj mi je zaš nesom tuje.
Ne go davam za ništo selo milo
Sve šo je ubavo tuje se skrilo.
Prikažna za Mirelin uspeh i nadahnuće ni je podsetnik svim nam koljku je važno da se čuva tradicija, posebno vo svet ćede se sve brgo menja i zaboruje. Vo svet ćede se često zaborujet koreni, Mirela je svetionik nada vo tradicionalno kulturno stvaralaštvo. So svoj talenat sigurno će ni ostaj goljem trag vo srce za sve nas kuje ga čujeme.
Pred Mirela ima još mnogo da rabota da se trudi, kako bi mogla da ostvari sve svue snovi i želje, a mije gi želime još puno uspeh vo dalji rad i stvaralaštvo, pažljivo će pratime njejzine uspehe i redovno će pišujeme za njejzine uspesi i pobede.
Emitovan sadržaj sačinjen je u okviru projekta: “Čuvari kulturnog blaga”- koji realizuje Udruženje građana Manesta-izdavač medija Gora vo srce. Ovaj projekat je finansiran sredstvima iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine Vlade Republike Srbije-Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije u 2025.godini. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade Republike Srbije.
Tekst i realizacija: UG “Manesta”/redakcija Gora vo srce
Foto i video: Gora vo srce/privatna arhiva
Prevod: Š. Dženis