Ovja ljeto će bide drukše od sve ostale, nemije žalj zbog nas koljko što mije žalj zbog tija nane i babofci šo ćekaje nekogo.
Koj će gi izbroj sve prazne kuće kroz kuje pajaci prajet pajačine ilji stare majke ćekaje i kroz s'vze se prašujet nekoj a će ge otvori vrateve dur som jos živa?
Nigde zvezde nese naćestujet kašo se ćestet na nebo kešo som roden, kešto som zahodaf i prf soluk zef. Trepkaje dur ge gljedaš ka zlatice žfte na ljisje od kompiri, od tija zlatne zvezde i ćilimćića naprešne, lamarine zahrdjajene na pljevne i kamare vo dvoroj mi svitkaje vo sve boje i urneci.
Murat naprajf kuća popot kamništa mesto kešo se završava naše mahalo, mahalo ke šo som ka dete porasof i sega tuje svi dohidjame da najeme drugari i društvo kuje je rasfrljano po bela dunja, nihne familjije kuje se sve pomalo i svakoj put so strah se javljame na teljefon, ćej otec? Ilji ćija mati? Ćej brat? Sestra, tetka, ujna ilji komšija ne ostajf i kuje parče od moj život zanavek se okinalo.
Doidjame da bi jene drugem našlje okrajke od svua duša a vo sebe znme da sme jene druge ostavalje i nesme znlje a će ge najeme.
Kroz naše mahala zaginat veter hepa i šuka niz kuće i popot strehe vljiza vo prazne kuće vo kuje se čuje samo ponekoj glas od stare naše kuje čekaje djuren i ljeto koga će dojet deca i vnuci, da ga projdet mreška i otvoret zahrdjajena vrata od neotvorane.
Murat pred čija porta sega sedime živi vo Amerika a brat negof Jusuf vo Italija i on naprajf kuća sproti Muratova. Kuće im se goljeme i vek pristalje ama prazne nese hepten prazne živet podstanari: vo jena pajaci vo druga glušci. Po nekoga ge otvori Ajša mati nihna kua živo vo kuća so ga prajla so muža, ćerka Arza živi vo Nemacka a trećujet sin šo ka dete se k'vneše da nikoga neće ostaj selo živo vo Italjija i najmalo doidja doma.
NOV ŽIVOT VO TUDJINA
Sedim pred porta, mise vratiha prve denoj vo školo ka som zaidaf najgoljemo gajlje mi beše koj će mi bide učitelj Nedjair, Omer bilo koj alji Dzafer ako nebide dobro som prošof.
Ge brojm ovde 1969 se rodilje 24 deca i toljko behme ke Omera vo prvi razred sega ako trnet vo prvi razred vo selo 5/6 deca, a po tri puta pojće trnet vo prvi razred niz tudjina.
Vo Kruševo vo peti razred vo svakoj razred se upišualje po dve a nekoga i tri odeljenina a sega se mešaje pojće generacije dase napraj jen razred.
Zatija svakuje ljice od muje detinjstvo većer cego omijem so uspomene da go pohubavo vidjim.
Vo komšiska kuća rodena je Hava i ona ošla vo Švajcarska. Nejzin postar brat ošof vo Grčka da bere masljinke i nikoga više nesom go videf.
Ponad nihna kuća živet Mehmet i Nazif deca nihne Omer i Mahmudija odamno se idane vo italija. Nasuprot Mehmedu koj radif po Bosna a živif ovde deca negove mu stvorilje familjije daljeko od ognište, isto je i so Behadina, sega živi vo Nemačka a deca još GORA nega videlje, niti deca Ramadonove a niti Sadikove nejdet vo gora a živet vo Beljigrat. Vo Italija je i Mirsat i brat negof Ćamilj koj je jeden od retke so radi vo tudjina a deca muge boravi žena vo GORA a du koga nikoj neznme ja misljim dur neise pofaljet komšinice. I Rizvan je isto idan vo Austrija so svi naprajf kuća alj je prazna deca slabo idet. Nijaz počnaf da praj kuća, goljema, mlogo goljema alji odjenoš zastanaf nejde dalje galjiba razbraf elj snahem neim se ide, nemaje kabajet nese naše, a kazdola oddamno sedi prazna kuca Ejupova nikoj nega otvora od ka umrelje više nikoj nese vratif. Na kraj selo je kuća goljema ka zgrada Arifoska, pokraj nah Rašitoska i Džaferoska sve se prazne, se otvoraje dve nedelje vo ljeto i od nih se ćujet sve jezici osim našinski najprvo vo mua je take pa čujem i niz druge mahala, sela ista prikažna.
Isto i Demirofci se idane i Suljejman deca ge raste vo tudjina i poubavo mu zboret nemački nego našinski ni muje nese pohubave. Aslan je vo Norveska a Mirsat brat negof vo Švedska bljizu se da rećeme ama nese idet žene neim se slažet imaje bratanca vo Kairo i samo na viber se čujet od ka je bespare.
Eto kašto vidjite selo muje je rastrveno po cela dunja.
Tesko dišem popot zvezde keso som porasof, Gora ima jos sela jos 18 i svekede je isto negde temelji udrene, negde ljivade zarastene kuje ni davaje poruka alj porukata nikoj nega čitame.
Prazne kuće i uspomene na ljudji so ošlje. Gora je povna so vakve kuće kešto pajaci pljetet svuje carstvo i stare majke čekaje da ge nekoj otvori kućete i daga izmamet mreška i vo godina.
MEMLJEĆET
Jenoš ka će proješ po stari putoj
Će zastaneš i će se prašaš
“ZAŠ SOM OŠOF”
S'vza će ti trne ka ce proješ niz mahalo pokockano
Kešto si igraf ka dete vo prašina
Će sreteš komšije stare
I sebe će naješ mesto
Će vidjiš mlogo zatvorene kuće
Okolu nih poraslje koprive i trava
Će vidjiš iskršene košćića od prćje
Će pomisljiš ovja neje sljika prava
Će se zavrteš i će vljezes vo dvor
Na sve strane zidoj izborene
Neje dvor moj neme igrajte hor
Nečujem komšisko zborene
Će se vratiš jope tamo daljeko
Od kešo si došof,uvek će misljiš
Na memljećet svoj
Tamo nekoj te čekaf
A vo sebe će se prašujes
ZAŠ SOM OŠOF TOLJKO DALJEKO?
MUSAFIR VO TUDJINA
JOŠ POGOLJEM VO MEMLJEĆET!
Autor: Ensar Velijević
Foto: FB/Ensar od Globočica
Vaš portal: Gora vo srce