Zulfer Bahtijari od Radeša, predsednik Odbora za kultura vo Nacionalni savet Goranci vo Srbija, pažljivo izučava simbolika, značaj i kulturno nematerijalno nasleđe Goranci a Djuren je svakako među glavne stuboj od kulturni identitet Goranci. So Zulfera sme zborilje upravo na tema Đuren i on slikovito so mlogo lični utisci, ukazuje na višestruki značaj obeležavanje Đuren:
“Svaka godina na proljeć Gora slavi Đuren. Goranski drevni praznik proleća koj za vreme svuje postojanje uspev vo naša zajednica da bez ikakva verska obeležja se očuva kroz mlogu vekoj, razne vere i da za tija vreme izgradi brojne jake simbolike. Đuren ne predstavlja samo obićen praznik. On je deneska drevni praznik proleća, simbol za naše zajedništvo, ljubav jene prema druge koj ni donosi rados, sreća i prijateljstvo. Obuhvata naša mlados, vekovne tradicije i festival je naše kulture. Đurenska proslava vo Gora traje jena nedelja. Manifestacije kuje pored zabavni imaje i kulturološki i vašarski karakter. Svaki den se smenjujet od mesto vo mesto. Nekoga koga Gora bila puna so insan skoro svako selo imalo svuje mesto za okupljanje take da đurenske manifestacije bilje mlogu bogatije. Deneska poslje sve ratoj i goljeme migracije stanovništva vo zapadno evropske i okolne zemlje, manifestacije vo kosovski deo Gora se smanjilje, borbe so peljivani, kojnske trke i fudbalski turniri zaginalje a najpoznata mesta ostanalje Dov 5.maj (Kukaljane), Vlaška 6.maj (Vraništa), Ljivađe 7.maj (Rapča), Košće 8.maj (Zlji Potok) i manifestacije vo Resteljica i Brod. Najveći posetioci i gosti za Đuren se naše ljuđi od dijaspora pored nji prisutne se i ostalje gosti od druge narodi od bliža i dalja okolina a centralno i najveće okupljanje je 6.maj na mesto Vlaška pored Vraništa.
DREVNI PRAZNIK PROLEĆA
Postoji jena poznata goranska izreka “Ke da si da si, za Đuren doma da si!”. Toga počinje sve. Proljeće se rađa, priroda oživuje, stoka iljiza da pase, a će insana poćinje nov ciklus so rabote. Đuren ka će doje sve se rađa i zemnja i ćujek so rabote.
Kuće se ćistet, se mažet, dvoroj se uredujet, bašće se prajet, njive se ćistet. Promene se gotvet, Đuren došov da se noset. Ama prvo so trafke deca i mlade trebe da se okpet. Na denj trafke (potke) 5.maj mlade dejke so veselje pesme, nekoga same a nekoga vo pratnja mlade bečari idujet na izvori i ćešme iljaćljije po voda da nasipet i po put da naberet malo mlade lekovite cvećina, granćića i trafke. Deca i mlade na Potke so trafke da se okpet elji so voda iljaćljija i trafke da se izmijet pravilno da rastet i da se razvijaje, zdravje, berećet i sreća da imaje i vo naredna godina. Na trafke (potke) vrate i penđeri so buketi i venci od cveće se kitet. 
Navećer omladina cev noć maznici praj i sabalje će šetaje niz ljivađe da se gljedaje bećari i dejke a će se bendisaje da bidet gljedanci. Svećede vo svet postoji narodno verovanje da Alaa vo priroda daf ljek za sve. Đuren je granica između zima i ljeto i priroda toga ka će se rodi svi na dunja gi se radujet deka znme so nja sve se rađa. Na Đuren se radujeme deka znme ka će se rodi priroda ona će ni donese zdravje, berećet, sreća, dadenice, svadbe, razne plodoj i sve ostalje rabote. Alaa narediv rados zatija priroda ka će se rodi svi na dunja gi se radujeme deka vo nja stajv sve.
RADOS I SREĆA
Đuren svakomu dav ubavštine. Na prvo mesto tija se rados i sreća. Đurenska rados svim pruža pristalje osećaji, zadovoljstvo i sreća. Oja ubavštine svakoj ge oseti komu mu se desi nešto pristalo, koga postigne nekoj cilj ilji jednostavno koga uživa vo prijatne momenti kuje Đuren ge pruža.
ZAJEDNIŠTVO
Zajedništvo znaći osećaj pripadnosti i međusobna veza između ljuđi šo imaje isto zajedničko poreklo, ciljoj, vrednosti i interesi. So duge lafoj rećeno, tija je sloga i saradnja vo cela naša zajednica. Pored brojne simboli kuje Đuren ima vo sebe zajedništvo je jen od nji. Znači Đuren je nešto šo ljuđi ge spaja, on je suprotno od sebićnos i odvovanje.
LJUBAV JENE PREMA DRUGE I PREMA ZAVIČAJ
Simbol ljubav jene prema druge i prema zavičaj pokažuje sloga, briga za svuje ljuđi i briga prema kraj vo koj sme svi rodene elji živime. Đuren je odlićen primer jer pokažuje sve oja osobine. Toga svuje ljuđi se tražime jer među nas vlada sloga i briga jene za druge deka sme svi svuje. Rodene sme i živime vo isto mesto.
PRIJATELJSTVO
Đuren je ispunjen i so prijateljstvo. Poseben odnos među ljuđi koj se zasniva na poverenje, razumevanje, iskrenos i zajednička podrška vo dobro i vo lošo. Prijateljstvo je veza kua ne zavisi od interes, već od dobro srce i želja da i drugomu bide dobro što druženje vo đurenska nedelja tija ni omogućava.
MLADOS
Stare uvek vikalje Đuren je za mlade deka je pristav i vesev ka nji. Vo oći gim sija rados, duša gim cveta a vo srca gim je nada da će se zasakaje. Rua i aljišta nove cela godina se gotvilje za Đuren ka će ge obljećet da bidet pristalje. Na kua strana glava da svrteš ne znš kuje cveće je od kuje popristalo. Pristavština na sve strane. Eto i priljika odma omladina da se zasaka, zasakne laf da dadet, dadenice da se zemet i so tupani i muzike svaki denj sve oja da se proslavi niz razne sela.
VEKOVNE TRADICIJE
Vekovne tradicije se običaji kuje se prenoset od koljeno na koljeno. Oni se mos između prošlo i segašno vreme, između naše preci šo ne ućilje i nas kuje ćuvame sve njine amaneti. Vo naša tradicija živi duša od naš narod, naš jezik, obićaji i ljubav prema Gora. Za Đuren sve oja tradicije posebno oživet. Oja tradicije naše preci ge nasljedilje od svuje preci a ge ćualje za nas. Sega je naš red da ge preneseme na mlade da ge ćuvaje kako bi na kraj i oni moglje da ge preneset na svuje potomci. Ako tradicija negde se prekine sledeća generacija nema šo da nasljedi i će izgubi sve. Takvomu narodu mu preti nestanak.
FESTIVAL KULTURE
Ka svaki festival kulture vo svet i Đuren je isto festival na koj goranski narod domaćoj i stranoj publici uživo ili preko razne mediji predstavlja svua kultura. S’obzirom da je narod vo Gora izrazito star (autohton) na osnovu dokaza naselja još od prva polovina srednjeg veka, radi se o specifičnoj kulturi etničke grupe naroda kua zbog svuje nemešanje so druge uspela jako dugo da održi stara kultura. Zatija svim gostim na Đuren im se pruža jedinstvena priljika da kroz poseta se upoznajet so kultura goranskog naroda i kraja. Festival je ispunjen so razne kulturne događaji, a zbog bogata kultura svaka godina programi zahtevaje noviteti i goranska zajednica stvarno se trudi da svem svujem gostim redovno pokaže nove deloj od svua stara i bogata kultura. Tija znači da svi posetioci u okviru nedelju dena koljku traje Đuren možet da viđet razne kulturološke izvedbe kao što se: narodne pesme, melodije, izvođenja književih dela, igre, kola, tradicionalne narodne nošnje, stari istorijski predmeti, objekti i drugo.
Svaka godina Gora je okitena so nove mlade cvećina, nove izdanci i novi naraštaji kuje ponosno noset naša nošnja i sve dok roditelji ućet deca od ćede se i šo se bidite sigurne da Gora će opstane- zakljućuje za kraj Zulfer Bahtijari, predsednik Odbora za kultura vo Nacionalni savet Goranci vo Srbija.
Tekst i realizacija: UG Manesta/ Redakcija Gora vo srce
Foto: Gora vo srce i Salif Zećiri CMH (Creative Media Hub)
Emitovan sadržaj sačinjen je u okviru projekta: “Čuvari kulturnog blaga”- koji realizuje Udruženje građana Manesta-izdavač medija Gora vo srce. Ovaj projekat je finansiran sredstvima iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine Vlade Republike Srbije-Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije u 2025. godini. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade Republike Srbije.