Često imame prilika da vo sportske žurnali čitame natpisi poput: “Itanov golgeterski ples”, “Het-trik Dervišija za pobedu Zmajeva“, “Mijailović i Derviši sa Zmajevima ka eliti”, “Brilijantna igra Itana Derviši”, “Derviši veliki fudbalski potencijal”, “Itan Derviši sjajnim šutem sa ivice šesnaesterca matirao Gočmanca”, “Itan potpisao svoj prvi profesionalni ugovor”... Na osnovu talenat koji ima i igra kua pokažaf na teren, fudbalski stručnjaci mu predviđaje da pobrgo zaigra vo Super liga ali i vo prestižne evropske klubovi.
Fudbal trenira od svua 4. godina, potiče od porodica sportisti, a golema podrška i podsticaj je dedo Šaćir Limanović, poznati bokser BK Vojvodina. Ponosno sakame da istakneme Itanove titule-Najbolji strelac vo novosadska liga so 14 postignute golovi, i titula-Najbolji mlađi igrač vo Srpska liga.
Svakako da ne Itan učinif ponosne, jer uspeh koji ima, mije doživljavame ka uspeh naša cela goranska zajednica, i on, ne samo da je sjajan fudbaler, nego je i sjajno dete, so goleme maniri, harizma i porodično vaspitanje, pristupačen za muabet, iljiza vo susret i odgovara na sve poruke i inicijative. Hajde sega da go bliže upozname.
ITAN: Rođen som 2003. godina vo Novi Sad, srednje som dete, imam starijeg i mlađeg brata. Muje roditelji se otec Đemal od Baćka i mama Elmisa. Oni se uspešne na mnoge polja, ali oni lično smatraje da je njihova porodica, odnosno mije, njihov najveći uspeh i ja se slažem so tija. Velika zahvalnost dugujem mojoj porodici deka se oni mua podrška vo svakoj trenutak.
Gora vo srce: Od koga si počnaf da igraš fudbal?
ITAN: Fudbal som počnaf da treniram vo škola fudbala “Bolesnikov” zatim som nastupaf vo mlađe kategorije za: -Fk Partizan Beograd -Ofk Beograd -Fk Vojvodina Novi Sad -Fk Petar Puača. Takodje vo mladje kategorije som bif član selekcije reprezentacije Srbije vo generacija 2003. Vo seniorski fudbal som igraf za: -Fk Petrovaradin -Fk Sloga Temerin -Ofk Bečej -Fk Inđija -Rfk Novi Sad. Trenutno nastupam za fudbalski klub “Voždovac” Beograd, na pozicija centarfora.
Uvek som imaf uspeh samim tim muje napredovanje tija pokažuje, tako da mogu da kažem da mi je svakua sezona uspešna. Som poćnaf da treniram fudbal so nepune 4 godine, jer lopta oduvek bila mua jedina i omiljena igračka, pa fudbal bif priroden izbor jer ja som pokažuaf interesovanje, a preraslo vo mua najveća radost, strast, cilj. A što se tiče inspiracija sam toja sport mene me inspiriše da rabotam sve oja šo rabotam.
Takođe, moram da kažem da je deo mua sportska porodica dugi niz godine, trener profesor Šolaja, kojem som zahvalen za svaki posvećen trenutak, trening, oporavak, napredak, strpljenje i vera. Sarađujeme zajeno već 11 godine i glavna je karika vo mua krijera. Hvala mu na tome.
Gora vo srce: Kuje ti se fudbalske uzori?
ITAN: Muje fudbalske uzori oduvek bilje Ronaldinjo i Kristijano Ronaldo. Ronaldinjo prvenstveno zbog radost kua se viđi na njego ka igra fudbal, tija je i ke mene prisutno i ja igram take lepršavo, čisto, so dečija radost. A Kristijano naravno zbog njegov karakter, pristup, posvećenost, disciplina. Ja se vladam i živim na toja način. Tako da oja dve stvari za mene se najvažnije za fudbalera, disciplina i radost vo igra.
Gora vo srce: Ka izgleda tvoj trening i pripreme za utakmice?
ITAN: Svaki moj den go počinjem so zahvalnost, tija mi je prvo čim stanem, onda so izbalansiran obrok, zatim so trening može da bide atletski trening ili teretana posle tija ručak pa posle podne fudbalski trening.
Zadovoljen som so sebe, ali som dosta samokritičen. Mislim da je tija važno da napreduješ, pomeraš granice i iljizaš od zona komfora. Za utakmica je u suštini sve isto, ne obraćam pažnja na teren, ne se obazirem na protivnika, uvek mi je fokus na mene. Pošto pre utakmica sme obično vo hotel cela ekipa, a ekipa ne možeš da ga biraš pa često moraš da imaš široka tolerancija za različite ljuđi so različite karakteri. Ponosen som na sebe što ništo tija ne utiče na mene.
Gora vo srce: Kuje se tvuje fudbalske ambicije i cilj vo budućnost?
ITAN: Muje najveće ambicije se Lige petice ne sumnjam da će dosegnem tija, kvalitet i sposobnosti imam, a ostalo je na Sajbija, ako je zair neka bide ako ne neka ne bide.
Cilj vo život generalno mi je da bidem srećen, ja tija som uspef i rado tija će podelim so mlade kuje težet tome. Važno je da stvari ge osvestiš, važno je da se raduješ malim stvarima, vazno je da ceniš svaki trenutak, da primećuješ ljuđi, denoj, sebe, da se raduješ svemu.
Gora vo srce: Koj ti je najdraži fudbalski trenutak do sega?
ITAN: Najdraži trenutak mi bif ka som zaigraf seniorski fudbal za F.K. Petrovaradin, tuje živim, so 15.5 godine, peta liga. So ljuđi kuje se tuje, muje komšije, školske drugoj, publika bila lokalna, iskrena, ja som imaf uspeh, som bif ka lokalna zvezda baš mi prijalo.
Gora vo srce: Kua je najvažnija lekcija kua si naučif kroz fudbal?
ITAN: Najvažnija lekcija je da najviše neuspeh imaje uspešne ljuđi. Tako da svim preporučujem da nikad ne odustajet. Ja lično ka bi odustanaf od fudbal go doživljavam kao da bi odustanaf od sebe.
Gora vo srce: Kako se čuva tradicija vo tvua porodica?
ITAN: Tradicija vo kuća naša je jako važna, se poštuje, se poštujet preci, koreni. Roditelji me učilje da od svuje koreni crpim snaga i ja crpim snaga od svaki Đuren, od svakuje leto, od svakua zima, svaki put ka idem vo Gora osećam da som pun energije, osećam da som svoj.
Doma zborime goranski, svi zn'me goranske pesme volime da ge slušame da ge pujeme. Brat mi je Zein Derviši, on sviri tambura, harmonika, klavijatura, puje goranske pesme. Postar brat Džulijus, mi se ženif, svadba bila so tupani.
Godina 2025., je isto mua svadba so tupani zakažana. Mua verenica je Razija Koska, od Zljipotok, ona živi vo Gora, njejzine se bavet so stočarsto i sve tija pokažuje da, kede god bilje i so šogo god se bavilje, mije sme prvenstveno Goranci.
Nošnja imame svi trojca, take da je tradicija nešto čemu se radujeme, nešto šo poštujeme i od tija ne begame. Za Đuren uvek ne nosilje doma, svakuje leto, dok sme bilje pomalove i so manje obaveze po mesec i po dena ili dva, zavisi. I sega kad god imame vreme ideme vo Gora. Tradicija ne se samo običaji, tradicija je i vaspitanje, moral, poštovanje i što se toga tiče vo mua porodica se negujet tradiconalne vrednosti, iskrenost, čestitost, poštovanje i razumevanje. A sve tija bi go zaokružif so ljubav.
Gora vo srce: A imaš poruka za omladina?
Derviši: Mua poruka mladima je da bidet svi ponosne na svuje koreni zato što naš jezik zbori kuje sme, šo sme, cela naša istorija promene, sve je sadržano vo toja jezik i on kažuje da sme mije bez obzira na sve promene kroz vekoj, carstva, kraljevina, države bilje i ostanalje Goranci, “našinci” i tija je nešto šo trebe da ni bi bide vodilja.
ITANOV FUDBALSKI TALENAT POLJAJTE NA SNIMAK OVDE
PREVOD NA SRPSKOM JEZIKU
Blistava goranska zvezda-Itan Derviši iz Baćke
Često imamo priliku da u sportskim žurnalima čitamo natpise poput: “Itanov golgeterski ples”, “Het-trik Dervišija za pobedu Zmajeva“, “Mijailović i Derviši sa Zmajevima ka eliti”, “Brilijantna igra Itana Derviši”, “Derviši veliki fudbalski potencijal”, “Itan Derviši sjajnim šutem sa ivice šesnaesterca matirao Gočmanca”, “Itan potpisao svoj prvi profesionalni ugovor”… Na osnovu talenta koji ima i igru koju je pokazao na terenu, fudbalski stručnjaci mu predviđaju sjajnu karijeru i da će ubrzo zaigrati za Super ligu, ali i u prestižnim evropskim klubovima.
Fudbal trenira od svoje 4. godina, potiče od porodica sportisti, a velika podrška i podsticaj je deda Šaćir Limanović, poznati bokser BK Vojvodina. Ponosno želimo da istaknemo Itanovu titulu-Najbolji strelac novosadske lige so 14 postignutih golova, i titulu-Najbolji mlađi igrač Srpske lige.
Svakako da nas je Itan učinio ponosnim, jer uspeh koji ima, mi doživljavamo kao uspeh naše cele goranske zajednice, i on, ne samo da je sjajan fudbaler, nego je i sjajno dete, sa velikim manirima, harizmom i porodičnim vaspitanjem, pristupačan za razgovor, izlazi u susret i odgovara na sve poruke i inicijative. Hajde seda da ga bliže upoznamo.
ITAN: Rođen som 2003. godine u Novom Sadu, srednje sam dete, imam starijeg i mlađeg brata. Moji roditelji su otac Đemal iz Baćke i mama Elmisa. Oni su uspešni na mnogim poljima, ali oni lično smatraju da je njihova porodica, odnosno mi deca, njihov najveći uspeh i ja se slažem sa time.
Gora vo srce: Kada si počeo da treniraš fudbal?
ITAN: Fudbal sam počeo da treniram u školi fudbala “Bolesnikov” zatim sam nastupao u mlađim kategorijama za: -Fk Partizan Beograd -Ofk Beograd -Fk Vojvodina Novi Sad -Fk Petar Puača. Takodje u mladjim kategorijama sam bio član selekcije reprezentacije Srbije u generaciji 2003. U seniorskom fudbalu sam igrao za: -Fk Petrovaradin -Fk Sloga Temerin -Ofk Bečej -Fk Inđija -Rfk Novi Sad. Trenutno nastupam za fudbalski klub “Voždovac” Beograd, na poziciji centarfora. Uvek sam imao uspeh samim tim moje napredovanje to pokazuje, tako da mogu da kažem da mi je svaka sezona bila uspešna.
Počeo sam da treniram fudbal sa nepune 4 godine, jer je lopta oduvek bila moja jedina i omiljena igračka, pa fudbal je bio prirodan izbor jer sam ja pokazivao interesovanje, a preraslo je u moju najveću radost, strast, cilj. A što se tiče inspiracije taj sport me inspiriše da radim sve ovo što sada radim. Veliku zahvalnost dugujem mojoj porodici jer su oni moja podrška u svakom trenutku.
Takođe, moram da kažem da je deo moje sportske porodice dugi niz godine, trener profesor Šolaja, kojem sam zahvalan za svaki posvećeni trenutak, trening, oporavak, napredak, strpljenje i veru. Sarađujeme zajedno već 11 godina i glavna je karika u mojoj krijeri. Hvala mu na tome.
Gora vo srce: Ko su tvoji fudbalski uzori i kako su uticali na tvoju igru?
ITAN: Moji fudbalski uzori oduvek su bili Ronaldinjo i Kristijano Ronaldo. Ronaldinjo je prvenstveno zbog radosti koja se vidi kod njega kada igra fudbal, tako je i kod mene to prisutno i ja igram tako lepršavo, čisto, sa dečijom radošću. A Kristijano naravno zbog njegovog karaktera, pristupa, posvećenosti, disciplini. Ja se tako ponašam i živim na taj način. Tako da ove dve stvari za mene su najvažnije za fudbalera, disciplina i radost u igri.
Gora vo srce: Kako izgleda tvoja trening rutina i kako se pripremaš za utakmice?
ITAN: Svaki moj dan počinjem ga sa zahvalnošću. To mi je prvo čim ustanem, onda imam izbalansiran doručak, zatim trening koji može da bude atletski ili teretana, posle toga ručak pa posle podne fudbalski trening. Zadovoljan sam sa sobom ali sam dosta samokritican. Mislim da je to važno da napreduješ, pomeraš granice i i izlaziš iz zone komfora.
Za utakmicu je sustinski sve isto ne obraćam pažnju na teren, ne obazirem se na protivnika, uvek mi je fokus na sebi. Pošto smo pre utakmice obično u hotelu, cela ekipa a ekipu ne možeš da biraš pa tako često moraš da imaš široku toleranciju za različite ljude sa različitim karakterima. Ponosan sam na sebe što sve to ne utiče na mene.
Gora vo srce: Koje su tvoje najveće fudbalske ambicije i ciljevi za budućnost?
ITAN: Moja najveća ambicija je Liga petice i ne sumnjam da ću da dosegnem taj kvalitet a sposobnost imam, a ostalo je Božja volja, ako mi je sudjeno biće, a ako nije neće. Moj cilj u životu je generalno da budem srećan i to sam uspeo i rado ću da podelim sa mladima koji teže tome. Važno je da se osvestiš, važno je da se raduješ malim stvarima, važno je da ceniš svaki trenutak, da primećuješ ljude, dane uložene u sebe i da se raduješ svemu.
Gora vo srce: Koji ti je najdraži fudbalski trenutak do sada i zašto?
ITAN: Najdraži trenutak je bio kad sam zaigrao seniorski fudbal za FK “Petrovaradin”, tu živim, sa petnaest godina. Sa ljudima koji su bili tu, moje komšije, školski drugovi, lokalna publika, iskrena, ja sam imao uspeh, bio sam lokalna zvezda i bas mi je prijalo.
Gora vo srce: Koja je najvažnija lekcija koju si naučio kroz fudbal?
ITAN: Najvažnija lekcija je da najveći neuspeh imaju uspešni ljudi. Tako da svima preporučujem da nikad ne odustaju. Ja lično kad bih odustao od fudbala isto kao da bi odustao od sebe.
Gora vo srce: Kako se čuva tradicija u tvojoj porodici?
ITAN: Tradicija u nasoj kuci je jako vazna,postuje se,postuju se preci i koreni.Roditelji su me ucili da od svojih korena crpim snagu i ja tako crpim snagu na svaki Djurdjevdan,na svako leto,na svaku zimu,svaki put idem u Goru i osecam da sam pun energije,osecam da sam svoj.Kuci pricamo goranski,svi znamo goranske pesme i volimo da ih slusamo i pevamo.
Mlađi brat mi je Zein Derviši, on svira tamburu, harmoniku, klavijaturu i peva goranske pesme. Stariji brat Džulijus, oženio se uz pratnju goča. Godine 2025. je zakazana i moja svadba koja će biti isto u pratnji goča. Moja verenica je Razija Koska, iz Zli Potoka, ona živi u Gori, njeni se bave stočarstvom i sve to pokazuje da, god bili i sa čime god se bavili, mi smo prvenstveno Goranci.
Sva tri brata imamo svoju nošnju, tako da se radujemo toj našoj tradiciji i mnogo je poštujemo. Za Djurdjevdan, kad smo bili manji, roditelji su nas nosili u selo u Goru, svakog leta i ostajali smo po mesec i po ili dva zavisi od obaveza. I sada kad god imamo vreme idemo u Goru.
Tradicija nije samo obicčaj, tradicija je vaspitanje, moral, poštovanje i što se toga tiče u mojoj porodici se neguju tradicionalne vrednosti a to su iskrenost, čestitost, poštovanje i razumevanje. I sve to zajedno zaokruzuje se sa ljubavlju.
Gora vo srce: Koja je tvoja poruka mladima?
ITAN: Moja poruka mladima je da budu svi ponosni na svoje korene, da govore na svom maternjem jeziku, i svima pričaju ko smo i odakle potičemo. Taj naš goranski jezik svedoči, da bez obzira koje smo promene prošli kroz istoriju menjala su se carstva, kraljevine, države, ali goranski “našinski” jezik je ostao nepromenjen i to treba da nam bude vodilja.
ITANOV FUDBALSKI TALENAT POGLEDAJTE NA SNIMKU OVDE
Sadržaj teksta-intervjua, sačinjen je u okviru projekta: “Na mlade Dunja ostanuje”- “Na mladima svet ostaje”, koji realizuje Udruženje građana Goransko oro iz Beograda-izdavač medija Gora vo srce.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Vlade Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Gora vo srce/ Redakcija
Fotografije: privatna arhiva i Š.Š. Nedžma.