Svakoj mlad Goranec, koj se trudi i rabota da dade svoj doprinos vo celo društvo i da so lični primer motiviše druge, ima posebno mesto i značaj, a među najuspešnija goranska omladina je naš Pajazit Pomak, master politikolog od Brod.
Gora vo srce: Upoznaj ne so tvua biografija i poreklo?
Pomak: Kako velji jen pisec vo kniga kua som nedavno pročitaf “mesto ćede živuete i rabotate i postiginjate pobede ali i porazi vo oja globalizovan svet je uvek više, ali samo je jen zavičaj”. Ne zavisi od toga koljku ste uspešne i priznate ili od tija ćede imate imovina, zavičaj go nosite vo srce. Moj zavičaj je Gora, selo Brod ćede je roden moj deda, kako so očeva take i so majčina strana ali tija je mesto ćede som provef dve svuje godine života. Som roden vo Priština, ćede sme živelje i rabotalje do 1999. Posle bombarduanje jen već pomenut period naše životi sme provelje vo Gora vo selo Brod od ćede sme so poreklo, da bi 2002. godina živualje vo Novi Sad ćede som ja nastavif svue osnovno i so uspeh završif srednjo školo. Od ljeto 2010-a godina živuem vo Beograd ćede som zavrsif Fakultet političkih nauka, smer medjuna rodna politika i 2015. godina som postanaf diplomirani politikolog za medjunarodne poslove. Odma nakon tija upišujem i završavam master studije SAD (Sjedinjene Američke Države) i na isto postanujem master politikolog. Trenutno som na doktorske studije.
Dok som studiraf so prijatelji som osnuaf 2014-a godina omladinska organizacija kua ovaja godina proslavlja 10 godina rada a do sega je realizovano preko 50 različiti projekti, dok som nakon završetka studija prva radna iskustva sticaf vo Narodna skupstina Republike Srbije, rabotaeći savetodavne poslove, zatim vo nekoliko Ministarstava na slične rabote, da bi od mart 2016. godina bif zaposlen na Fakultet političkih nauka ćede vodim “Centar za karijerni razvoj studenata”.
Gora vo srce: Mnogi te poistovećujet so tvuego deda po kogo nosiš slavno ime. Kako ti tija doživljavaš?
Pomak: Na jena strana, tija poistovećujenje mi prija i možem da kažem da som često nailazif na bivše dedine studenti, koga bi čulje mue ime bi imalje odma asocijacija na njego. Na druga strana, tija me i obavezuje na rabota i rezultati kako bi se ime kuje nosim na nekoj način “opravdalo”. Ipak, Pazo Pomak kako ga vo gora i na Kosovo znjet da ima druge unuci pored mene za kuje som siguren da se, so svuje radnost i vrednost, trudet da kao i ja dostojno čuvame uspomena na njego.
Sama tradicija davanje imena decam preminulih predaka, najčesce nana i deda, (npr. moj najstar, i meni najdraži član vo naša porodica je amidža Jakub nosi ime upravo po pradeda Jakub efendija) nešto šo Goranci modernizujet i globalizujet i deneska održavaet kroz tradicija i mislim da živime vo praksa so jena mudra misao kua često ga citiram “Bidime potomci da bi bilje preci”. Misljim da je život i delo Paze Pomaka mujego deda o kom som slusaf mlogu, kako od mua porodica, take i od ljudji vo Gora, ćede odlazif-se vraćaf vo Gora ćede deneska i počiva, i vo kua god pozicija da se nalazif, se trudif koljku god može da se pomože svuem narodu.
Gora vo srce: Kuje je tvuje akademsko iskustvo, istraživački interes i perspektiva?
Pomak: Muje sfere interesovanja pre svega se vrzane za medjunarodne odnose, prostor Zapadnog Balkana i komplikovane odnose vo tija region. Takodje se bavim i so tema SAD-a i njenim uticajima na oja prostori. Plan mi je da vo naredni period dodatno posvetim istraživanju uticaja kuje i zemlje Istoka (prevashodno Turska i njejzina narastajuća uloga na oja prostor kroz “mekana moć”) imaet kako na budućnost Balkana take i na naša istorija. Naravno da ne možem da pobegnem ni od političke analitike pa me povremeno možete da pratite i na dnevne aktuelne teme vo sredstva javnog informisanja.
Gora vo srce: So kuje se izazovi srećes kao rukovodilac Centra za karijerni razvoj studenata FPN?
Pomak: Izazovi ima puno, Univerziteti i Fakulteti se konzervativne institucije kuje jako teško pristanujet na inovacije i promene. Sama činjenica da se studijski programi akreditujet na period od 5 do 7 godine i da vo toj period ne se dozvoljene promene, ni govori dosta. Vije za tija vreme vo oja svet vo koj živime imame toljku promene i kretanje da ono šo odredjeni student nauči, posebno vo društvene nauke, već postanuje zastarelo.
Ideje karijernog razvoja na naš Fakultet podrazumeva iniciranje saradnja so javni i privatni sektor, obezbeduje ugovori na osnovu kuje pronalazime studentima praksa i ge pripremame za rabota, ali i edukacije na taja tema za pišuanje CV-ja, pripreme za intervju za rabota i obuke od oblast neformalnog obrazovanja. Zadovoljstvo mi je šo sme i pored sve pojaka dominacija tehničke ali i privatne fakulteti uspelje da imame studenti kuje imajet završen Fakultet političkih nauka naođaet rabota vo Vlada, Ministarstva vo Srbija, ali i vo zemlje region, zatim naše studenti ima i vo međunarodne organizacije i vo koj mediji da vljezete će najdete nekogo od FPN-a.
Gora vo srce: Imaš bogato iskustvo vo rad so mladi, koljku se mlade Goranci posvećene za izgradnja svua uspešna karijera?
Pomak: Pa ajde da dadem odgovor, polazeći od muje akademske početke. Koga som upišaf FPN ne bilo Goranci na toja Fakultet taja godina, jer se uglavnom opredeljivale za medicinske i tehničke fakulteti. Deneska ih je nekolicina aktivne studenati, od toga pujče Goranke, barem na FPN-u. Koljku som upoznat i koljku čujem sve je pujći Goranci na Pravni, Ekonomski i vo druge društvene fakulteti Univerziteta vo Beograd. Pomalo som pristrasen prema Univerzitet od nacionalni značaj ali moram da kažem, goranski studenati ima i vo Novi Sad, Niš, Novi Pazar, Kragujevac i Kosovska Mitrovica. O medicinska grupacija i tehničke Fakulteti da i ne zborime jer ge uvek bilo, poznata je strast Goranci ka medicina i lekarski poziv a koljku je meni poznato ne zaostanujeme, ni za inžinjeri. Vredne, radne, ambiciozne, postiginjajet vrhunske rezultati kako na fakultet take i van njego, dobivaet stipendije za studente generacije, neke se korisnici i Dositeje, a neke se korisnici i medjunarodnih stipendija kuje lično poznavam i so kuje saradjujem, i kako godine doidjajet će se čuje za ozbiljne stručnjaci.
Gora vo srce: Šo bi im savetuaf?
Pomak: Borba. Neprestana borba i vera vo sebe i koga paneš vo ring odma da staneš. I kaće dojde poraz veruj da će dojde i pobeda. Rabotaj na sebe-tija nikoj ne može da vi oduzme. Znanje i veština se vrednujet širom svet i omogućavajet vi da se izborite za sebe i svua pozicija vo društvo bez obzira na ime, nacija, vera, pol i druge karakteristike. Ne postojet pobede kuje ne možete da izvojevate, i ne postoje nedostižne stvari.
Tija šo ste Goranec ili Goranka ne vije nikakov minus već naprotiv plus. Ve tera da još više rabotate, bidete još poubave, a vaša malova zajednica, vaše roditelji, amidže, tetke i ujne se narodnici od vas zavičaj samo će bidet još ponosnije na vas. Brojnost jene zajednice uopste neje bitna-obrazovanje, rad posvećenost, strpljenje, se karakteristike kuje činet jena zajednica pojaka!
Gora vo srce: Ka se čuva tradicija vo vaša porodica?
Pomak: Čuvati tradicija vo druga dekada 21.vek veoma je izazovno. Tradicija vo naša kuća se čuva kroz goranski govor (nasinski) koj zborime doma. Poreklo se čuva upravo kroz čuvanje jezika. Tuje se i odlasci vo Gora koga ste vo mogućnost i rabota ako vi dozvoljava, ali i pratime zbivanja vo Gora kroz razne informativne kanali i stranice kuje postojet na društvene mreže. Tradicija se čuva i kroz obeležavanje verski praznici kuje mije ko Goranci slavime, Bajram i Kurban Bajram. Već nekolko godine ne stižeme zbog obaveze da ideme na Djuren ali i sama svest o oja den specifični nereligijski način kako go mije Goranci obeležavame, deo je čuvanja tradicije. Goranska jela i porodična okupljanja, muabeti, isto se obeležja goranske kulture i deo je čuvanje tradicije i poštuanje. Jen od oblika čuvanja tradicije je i angažman vo Nacionalni savet Goranci, upravo na poziv dr Amira da vodim oja Odbor i bidem deo ove priče i ne som imaf nikakva dilema jer je i tija jeden način kako će, kroz nekuje malove aktivnosti, da se sačuvae Goranci od nestanak i zaborav.
Gora vo srce: Šo je za tebe Gora?
Pomak: Gora je za mene memljećet, mesto porekla, sinonim za porodica, sloboda. Do sega som promenif četiri sredine (Priština, Brod, Novi Sad, Beograd), som putuaf dosta po Evropa šo službeno šo privatno ali ka šo som rekof na početok jeden je memljećet. Jeno je mesto ćede se osećas da si vo kuća. Ćede zboriš našinski. Ćede se tvuje običaji. Ćede je tvua tradicija. Ćede si svoj na svuje.
Vo razgovor so svuje profesori, mentori i goljeme prijatelji Draganom Simićem, dekanom na Fakultet Političkih nauka koj je poreklom od Jug od Medvedja, često ističem da je Gora mesto ćede som naučif da komuniciram so najrazličite ljudji-od ljudji so niže obrazovanje do fakultetske obrazovani. Nema univerzitet (ni pravi ni zanatski ili “od ulica”) kuje možet da te naučet ka da zboriš so ljudji vo čaršija ili kafana, ili šetnja so prijatelji po Brodske plajne i sokaci. Moraš da naučiš da razbiraš i slušaš ljudji, da ge spajaš i ujedinjuješ a ne da ge deliš. Gora je jen sistem koj se poštuje ali i se saka so sve srce. I kuje mu se vraćas i koga si na vrh i koga si na dno, jer jeden je samo memljećet!
Gora vo srce: Kaži ni kuje sličnosti bi sakaf da imaš od deda?
Pomak: Oja je bas teško pitanje, ne znam, bi sakaf da možem da urabotam za Gora i Goranci makar deseti deo od tija šo urabotaf moj deda a da ge ne deljim ljudji po vera, nacija i jezik koj zboret i da bidet jednako dostupne i onome čujeku koj zastanaf će osnovna škola kao i onome čujeku koj je doktor nauka. Postojet razne anegdote i razne prikažne o deda kuje možet da se pročitaje putem društvene mreže, neke se malo promenjene i prilagodjene kako autorim gim odgovara ( smeh :)) neke som slušaf od mua porodica al svakako moj deda imaf neposrednost i poštuanje od drugi i rabotaf na sebe. Mene mi je sega tija misao vodilja.
Gora vo srce: Poruka za kraj?
Pomak: Som spominjaf skoro sve vo oja razgovor, samo nesom rekof za mua ljubav ka Partizanu i redovne odlaske na utakmice i da postoji nekua tajna veza izmedju nas Goranci i navijanja za Partizan (smeh 🙂 🙂 ). Rabotajte na sebe, poštujte tradicija, poštujte tija šo jeste i samo kroz rad na sebe, obrazovanje, sabur, marljivost, samo na toja način ga jačate naša goranska zajednica.
OBRAZOVANJE I MARLJIV RAD, A NE BROJNOST, ČINE JEDNU ZAJEDNICU JAKOM I USPEŠNOM– PAJAZIT POMAK
Gora vo srce: Upoznaj nas sa tvojom biografijom, odakle vodiš poreklo i gde sada živiš
Pomak: Kako kaže jedan pisac u knjizi koju sam nedavno pročitao – mesta gde živite i radite i postižete pobede ali i poraze u ovom globalizovanom svetu je uvek više, ali samo je jedan zavičaj. Zavičaj ne zavisi od toga koliko ste uspešni ili priznati ili od toga šta i gde imate od imovine, zavičaj nosite u srcu. Moj zavičaj je Gora, selo Brod gde su rođeni moj deda, kako s očeve, tako i sa majčine strane ali i mesto gde sam proveo dve svoje godine života. Rođen sam u Prištini, gde su moji već živeli i radili do 1999.godine. Posle bombardovanja jedan već pomenuti period naših života provodimo u Gori u selu Brod odakle smo poreklom, da bi od 2002.godine živeli u Novom Sadu gde sam ja nastavio svoju osnovnu i s uspehom završio srednju školu. Od leta 2010.godine živim u Beogradu, gde sam završio Fakultet političkih nauka, smer međunarodna politika i 2015.godine postao diplomirani politikolog za međunarodne poslove. Odmah nakon toga upisujem i završavam master studije Sjedinjenih Američkih Država na istom Fakultetu i postajem master politikolog. Trenutno sam na doktorskim studijama.
U toku studija sa prijateljima osnovao sam 2014.godine omladinsku organizaciju koja ove godine proslavlja 10 godina rada a do sada je realizovala preko 50 različitih projekata, dok sam nakon završetka studija prva radna iskustva sticao sam u Narodnoj skupštini Republike Srbije radeći savetodavne poslove, zatim u nekoliko Ministarstava na sličnim poslovima, da bih od marta 2016.godine bio zaposlen na Fakultetu političkih nauka gde vodim Centar za karijerni razvoj studenata.
Gora vo srce: Mnogi te poistovećuju sa tvojim dedom po kojem nosiš slavno ime, kako ti to doživljavaš?
Pomak: S jedne strane to poistovećivanje prija i mogu da kažem da sam često nailazio na bivše dedine studente koji bi kad bi čuli moje ime imali odmah asocijaciju na njega. S druge strane to i obavezuje na rad i rezultate kako bi se ime koje nosim na neki način “opravdalo”. Ipak, Pazo Pomak kako ga u Gori i na Kosovu znaju ima i druge unuke pored mene, za koje sam siguran da se svojim radom i vrednostima trude da kao i ja dostojno čuvaju uspomenu na njega.
Sama ta tradicija davanja imena deci preminulih predaka, najčešće baka i deka, npr.moj najstariji (i meni najdraži član naše velike porodice stric Jakup nosi ime upravo po mom pradedi efendiji Jakupu) nešto je što Goranci uprkos modernizaciji i globalizmu i danas održavaju i kroz tu tradiciju mislim da živimo u praksi jednu mudru misao koju često citiram: “Budimo potomci da bi bili preci”. I mislim da je život i delo Paze Pomaka, mog dede o kome sam mnogo slušao kako od moje porodice, tako i od ljudi iz Gore, njegovih bivših studenata i alumnista bio zapravo nesvesno i vođen ovom mišlju: gde god je bio – bio je Goranac, gde god je odlazio – vraćao se u Goru gde danas i počiva, i na kojoj god se poziciji nalazio – trudio se da koliko god može pomogne svojim Gorancima.
Gora vo srce: Koje je tvoje akademsko iskustvo, istraživački interesi i perspektive?
Pomak: Moje sfere interesovanja vezane su pre svega za međunarodne odnose, prostor Zapadnog Balkana i komplikovane odnose unutar ovog regiona. Takođe bavim se i temom SAD-a i njenim uticajem na ove prostore. Plan mi je da se u narednom periodu dodatno posvetim istraživanju uticaja koji i zemlje Istoka (prevashodno Turska i njena narastajuća uloga na ovom prostoru kroz “meku moć”) imaju kako na budućnost Balkana tako i na našu istoriju. Naravno ne mogu da pobegnem po vokaciji ni od političke analitike pa me povremeno možete pratiti i na te dnevno aktuelne teme u sredstvima javnog informisanja.
Gora vo srce: Sa kojim se izazovima susrećeš kao rukovodilac Centra za karijerni razvoj studenata FPN?
Pomak: Izazova ima puno, univerziteti i fakulteti su konzervativne institucije koje jako teško pristaju na inovacije i promene. Sama činjenica da se studijski programi akredituju na period od 5 do 7 godina i da u tom periodu nisu dozvoljene promene govori vam dosta. Vi za to vreme u ovom svetu u kome živite imate toliko promena i kretanja da ono što određeni student nauči posebno u društvenim naukama već postaje zastarelo.
Ideja karijernog razvoja na našem Fakultetu podrazumeva iniciranje saradnje sa javnim i privatnim sektorom, obezbeđivanje ugovora na osnovu kojih pronalzimo studentima praksu i pripremamo ih za rad, ali i edukacije na temu pisanja CV-ja, pripreme za intervju za posao i obuke iz oblasti neformalnog obrazovanja. Zadovoljstvo je što smo i pored sve jače dominacije tehničkih ali i privatnih fakulteta uspeli da imamo studente koji posle završenog Fakulteta političkih nauka nalaze posao u Vladama i Ministarstvima u Srbiji ali i zemljama regiona, zatim naših studenata ima u međunarodnim organizacijama, u koji god mediji da uđete naći ćete nekog sa FPN-a, a slično je i sa institucijama socijalne zaštite koje ne mogu bez socijalnih radnika koji se školuju na našem Fakultetu. I najmanji doprinos koji damo u razvoju karijere nekog našeg studenta i sama informacija da je dobio posao, ume da nam itekako ulepša radni dan i učini nas srećnim.
Gora vo srce: Imaš bogato iskustvo u radu sa mladima, koliko su mladi Goranci posvećeni izgradnji svoje uspešne karijere?
Pomak: Pa hajde da dam odgovor polazeći od mojih akademskih početaka. Kada sam upisivao Fakultet političkih nauka nije bilo Goranaca na FPN-u tih godina, jer su se uglavnom opredeljivali za medicinske i tehničke fakultete. Danas ih je nekolicina aktivnih studenata, od toga više Goranki , barem na FPN-u. Koliko sam upoznat i koliko čujem sve je više Goranaca i na Pravnom, Ekonomskom i drugim društvenim fakultetima Univerziteta u Beogradu. Malo sam pristrastan prema Univerzitetu od nacionalnog značaja, ali moram istaći da Goranaca studenata ima i u Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru, Kragujevcu i K.Mitrovici. O medicinskoj grupaciji i tehničkim fakultetima da ne pričamo jer ih je tu uvek bilo, poznata je strast Goranaca ka medicini i lekarskom pozivu a koliko je meni poznato ne zaostajemo ni za inženjerima. Vredni, radni, ambiciozni, postižu vrhunske rezultate kako na Fakultetu tako i van njega, dobijaju stipendije za studente generacije, neki su korisnici i Dositeje, neki su korisni i međunarodnih stipendija a za neke od njih koje lično poznajem i sa kojima sarađujem sam siguran da će se barem u Srbiji u godinama koje dolaze čuti kao za ozbiljne stručnjake.
Gora vo srce: Šta bi im ti savetovao?
Pomak: Borbu. Neprestanu borbu i veru u sebe. I kada padneš u ringu odmah ustaneš. I kada usledi poraz veruj da će uslediti pobeda. Radi na sebi – to niko nikada ne može da Vam oduzme.Znanje i veštine se vrednuju širom sveta i omogućavaju Vam da se izborite za sebe i svoju poziciju u društvu bez obzira na ime, naciju, veru, pol i druge karakteristike. Ne postoje pobede koje ne možete da izvojevate, ne postoje nedostižne stvari.
To što ste Goranac/Goranka nije vam nikakav minus nego naprotiv plus. Tera vas da još više radite, budete još bolji, a vaša mala zajednica, vaši roditelji, stričevi, tetke, ujne, sunarodnici iz vašeg zavičaja samo će još više biti ponosni na Vas. Brojnost jedne zajednice uopšte nije bitna – obrazovanje, rad, posvećenost, strpljenje su karakteristike koje čine jednu zajednicu jakom!
Gora vo srce: Kako se čuva tradicija u vašoj porodici?
Pomak: Čuvati tradiciju u drugoj dekadi 21.veka je veoma izazovno. Tradicija u našoj kući se čuva kroz goranski govor kojim govorimo. Poreklo se čuva upravo kroz čuvanje jezika. Tu su i odlasci u Goru kada to mogućnosti i posao dozvoljavaju ali i praćenje dešavanja u Gori kroz razne informativne kanale i stranice koje postoje na društvenim mrežama. Tradicija se čuva i kroz obeležavanje verskih praznika koje mi kao Goranci slavimo – Bajrama i Kurban Bajrama. Već nekoliko godina ne stižem zbog obaveza da odem na Đuren ali i sama svest o ovom danu i specifičnom nereligijskom načinu kako ga mi Goranci obeležavamo, deo je čuvanja tradicije. Goranska jela ali i tradicija porodičnih okupljanja, razgovora isto su deo obeležja Goranske kulture koja se čuvaju i poštuju. Jedan od oblika čuvanja tradicije je i angažman u Nacionalnom savetu Goranaca, upravo na poziv Amira da vodim ovaj Odbor i budem deo ove price nisam imao nikakavu dilemu jer je i to jedan način kako ćemo kroz neke male aktivnosti sačuvati Gorance od nestanka i zaborava.
Gora vo srce: Šta je za tebe Gora?
Pomak: Zavičaj. Mesto porekla. Sinonim za porodicu. Sloboda. Do sada sam promenio 4 sredine (Priština, Brod, Novi Sad i Beograd), putovao sam dosta po Evropi što službeno što privatno ali kao što sam na početku rekao jedan je zavičaj. Jedno je mesto gde se osećaš da si kući. Gde pričaš svojim jezikom. Gde su tvoji ljudi i običaji. Gde je tvoja tradicija. Gde si svoj na svome.
U razgovorima sa svojim profesorom, mentorom i velikim prijateljem Draganom Simićem, dekanom Fakulteta političkih nauka koji je inače poreklom isto sa juga iz Medveđe, često ističem da je Gora mesto gde sam ja naučio da komuniciram sa najrazličitijim ljudima – od ljudi nižeg obrazovanja do onih koji su fakultetski obrazovani. Nema univerziteta ( ni onog pravog ni onog zanatskog ili “uličnog”) koji može da te nauči onome što razgovor sa ljudima u čaršiji ili kafani, ili šetnja sa prijateljima po Brodskim planinama i sokacima mogu da te nauče. Naučiš da razumeš i slušaš ljude, da spajaš i ujedinjuješ a ne da delis. Gora je jedan sistem koji se poštuje ali koji se voli svim srcem. I kome se vraćaš i kad si na vrhu i kad si na dnu. Jer jedan je zavičaj!
Gora vo srce: Kaži nam šta bi voleo da imaš od sličnosti sa tvojim dedom?
Pomak: Teško pitanje, ne znam, voleo bih da mogu da uradim za Goru i Gorance makar deseti deo onoga što je on uradio, da ne delim ljude prema veri, naciji, jeziku koji govore i da rečenice koje izgovaram budu jednako dostupne i onom čoveku koji je stao kod osnovne škole kao i onome ko je doktor nauka. Postoje razne anegdote i razne price o dedi koje se mogu pročitati i putem društvenih mreža, neke su malo promenjene i prilagođene kako autorima odgovara (smeh :)) neke sam slušao od moje porodice ali svakako neposrednost koju je deda imao i poštovanje drugih i rad na sebi nešto su što su mi misao vodilja.
Gora vo srce: Poruka za kraj ovog razgovora?
Pomak: Pa spomenuo sam skoro sve u ovom razgovoru, dobro nisam ovaj deo o mojoj ljubavi ka Partizanu i redovnom odlasku na utakmice i nekoj tajnoj vezi između nas Goranaca i navijanja za Partizan (smeh 🙂 🙂
Radite na sebi, poštujte tradiciju, poštujte ono što jeste i samo kroz rad na sebi, obrazovanje, strpljenje,marljivost, samo na taj način jačate našu goransku zajednicu.
Plasiran sadržaj sačinjen je u okviru projekta “Na mlade Dunja ostanuje”-“Na mladima svet ostaje”, koji realizuje Udruženje građana Goransko oro iz Beograda, izdavač medija Gora vo srce.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Vlade Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Gora vo Srce: Redakcija
Fotografije: Pajazit Pomak-Ustupljene fotografije