Tokom oktobra meseca, u organizaciji Udruženja građana Goransko oro, u Beogradu je održana radionica za izradu goranske narodne nošnje sa pratećim elementima i tradicionalnim nakitom, sa ciljem očuvanja starih tradicionalnih zanata i njegove savremene primene.
Polaznice kursa su uspešno savladale tehniku tzv.asprenja sitarke, koja se može primeniti i na savremenim odevnim predmetima tako da će etno motivi goranske nošnje ubuduće biti korišćeni u izradi ešarpi, šalova i ukrašavanja drugih odevnih predmeta.
Saradnica na projektu Sejda Abdulahi iz UG Goransko oro, je polaznicama radionice prenela znanje i veštine tehnike asprenja odnosno ukrašavanja marame i praktično pokazala način izrade, što nam je i pojasnila:
-Za tehniku asprenja potreban je odgovarajući kružni ram od drveta koji u Gori nazivamo “lupće”. Sitarka (marama) se dobro zategne u obruč i tankim flomasterom se ocrta šablon po kome će se aspriti -ukrašavati. Za asprenje se koriste tanke pločaste šljokice koje u sredini imaju rupu. Nekada su se koristile metalne, danas se sve češće koriste plastične u mlečno beloj i drugim bojama.
Za asprenje se koristi ručni beli konac i vrlo tanka igla kako ne bi došlo do oštećenja sitarke. Aspre se kače iglom i koncem prema datoj šemi i to na način da se svaka sledeća obavezno podvlači ispod prethodne aspre kako bi se dobila što ravnija struktura. Šablone za asprenje osmišljavaju i kreiraju naše žene i trude se da svake sezone ubace nešto novo. U pitanju su ornamenti, šare kružnog oblika koje nazivamo “kolo”, istakla je Sejda Abdulahi.
Ona takođe navodi da se najčešće izrađuju sitarke sa jednim ili sa devet “kola”, i dodaje da je trenutno trend da se pored aspri na sitarkama dodaju i cirkoni koji se lepe specijalnim lepkom.
Žene tradicionalno nese sitarke na glavi, dok se muškarcima na svadbi kači zelena sitarka sa jednim kolom na ramenima. Crvena sitarka sa devet kola korisiti se za nevestu na svadbi. Na rubove sitarke kače se čipke ili perlice, pojasnila je Sejda Abdulahu.
Polaznice radionice su ukrašavale ešarpe i majce ovom tehnikom koja im se izuzetno svidela jer nije teška za rad, ali je malo teže naći odgovarajuću opremu na tržištu.
Za izradu ramova za potrebe radionice pobrinuo se koordinator projekta Elvis Dalifi kome ovaj posao nije bio težak jer se od detinjstva susretao sa opremom za ručne radove. Izradio je ramove različitih prečnika koji su korišćeni u ovom projektu.
-Kada odrastate u porodici gde ste okruženi ženama koje svakodnevno rade ručne radove, sve ovo vam je već poznato. S obzirom da se dugo bavim obradom drveta nije bio problem da, koristeći znanje o opremi za izradu nošnji i dostupne materijale, izradim identične ramove kakvi su se nekada koristli u Gori, istakao je Elvis Dalifi.
Inače, treba naglasiti da narodna nošnja predstavlja važan deo kulturne baštine i identiteta Goranaca. Kroz svoj dizajn, boje, materijale i detalje, narodna nošnja prenosi priče i tradicije koje se čuvaju vekovima. Njena lepota i autentičnost oduvek su privlačile pažnju i izazivale divljenje kod ljudi širom sveta.
Kroz nošnju se ogleda bogatstvo kulturne raznolikosti i regionalnih specifičnosti. Svaki deo odeće nosi simboliku, bilo da je to vezan za geografski region, porodično poreklo, ili verske i druge običaje. Kroz nošnju se izražava pripadnost, identitet i ponos jednog naroda.
Narodna nošnja je takođe važna i kao deo kulturnog nasleđa koje se prenosi s generacije na generaciju. Ona je veza između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, omogućavajući nam da očuvamo tradicije i vrednosti našeg naroda.
Kroz narodnu nošnju se neguje i umetnost ručnog rada, vezenje, tkanje i ostale tehnike koje su se prenosile s kolena na koleno. Ona predstavlja izuzetan primer veštine, strpljenja i ljubavi prema tradiciji.
Uz sve to, narodna nošnja ima svoje mesto i u savremenom društvu. Njena lepota i autentičnost često su inspiracija za dizajnere i umetnike koji je prenose na modne piste, filmove, umetnička dela i druge forme izražavanja.
Projekat UG Goransko oro, pod nazivom “Čuvari goranske narodne nošnje”, sufinansiran je sredstvima iz Budžeta Republike Srbije-Ministarstva kulture.
Gora vo srce