Горанин сом Горанин
Вера ми је стара
Не продајем себе ја
За никаква пара.
Гора ми је срце,
Шарпланина душа,
Нека овја нови свет,
Од нас чује и послуша.
Да је со сви плаха Горска душа.
Овим надахнутим стиховима започињемо причу о Бакији Баље познатијем као Бако, из Рестелице, који чврсто стоји на бранику горанске културе, и који свакако заслужује посебно место у горанском културном стваралаштву.
Он је чувар горанског културног блага, он је чувар лепоте Шарпланине и Коритника, он кроз стихове и свој кавал, шаље јаке емоције, поуке и поруке, које остају и трају за сва времена и све генерације. Гора је његова инспирација, његов извор снаге и мира. Кроз своју поезију и прозу, чува горанске обичаје, идентитет и традицију која траје вековима.
Песник романтичар, како воли за себе да казе, Баље Бакија -Бако из села Ресетлица, своје књижевно стварање почео је давне 1981.године са својим првим насловом “Шта су Горанци и њихова повест”. Започету тематику наставља да дорађује у још једном издању од 2003.године под насловом ” Горска судбина”, а круна његовог стварања је и трећи књижевни рад под насловом “Кроз маглу”, од 2017.године.
Бакија је и текстописац, аутор је многих текстова а његови стихови оживљавају Гору кроз горанску музику. Круна његовог успеха је текст за песму познатог певача Сенада Никочевића Ники који је снимио песму о Шар планини. Спот за песму снимљен је 2022.godine у Гори, на ободима Шаре изнад Рестелице а у овом споту је наравно и наш Бакија. Песма је за кратко време постала велики хит и често чујемо стихове: “Лепа је ова наша Шара, у њој ми се душа и срце одмара! Коме овде одеш и отвориш врата тај те прими и гледа ко рођеног брата…”, каже се у тексту песме чиме Бакија алудира на традиционалне културне вредности народа Горе и њихово велико гостопримство.
Бако романтичар, поносно говори: “Писем и писаћу о Шарпланини и Гори , а најгори је онај човек који своје не воли” а затим додаје: “Песничка душа се не ствара, она није производ, већ дар Божији- Песник не мозе бити свако, то вам каже песник Бако”. Током 80-тих година настала је једна од песама о првој љубави, а инспирисан патњом свог пријатеља због неузвраћене љубави. Бакија песник из народа, пише управо оно што је у народу живело, сада живи, али наслућује и стрепи да Гора живи више ван Горе него у самој Гори.
Бакија прати Гору у злу и добру. Он је поетски гласник Шар планине, а већ дуго година је познат међу љубитељи поезије и културе који је својим речима ујединио дубоку природу овог краја са духовношћу и традицијом.
Његови стихови одјекују у тихим долинама и шумама, инспирише га природа Шаре, његове легенде и историја. Његове песме, исписане у ритму звука кавала, ветра и корака кроз шуму, одражавају његову љубав према овом крају, али и потрагу за сопственом духовном истином.
„Шара ми је као душа – стална и дубока. Људи овде осећају везаност према земљи и својој традицији, а ја желим својом поезијом да пренесем ту везу и будућим генерацијама“, рекао је Бакија.
Његове песме постале су мост између прошлости и садашњости. Људи кажу да је он један од оних песника који својом речју наглашава магичне лепоте Шар планине и Горе.
Његове надахнуте реч инспирисане су у срцу планине.
У његовим књигама има пуно мудрих изрека и универзалних поука оно што нас окружује и са чиме се свакодневно сусрећемо: Бакија каже:
–И нема инсан рахат, још ако се браћа ка рогој во врећа – и тује сакаш да има срећа”.
-Бакија с'правом пита – има ли за брак прилика, ако се телефоном цевден “клика”.
– Најгори је онај човек који своје не воли.
Прича о Бакији не би била потпуна уколико не поменемо и његов изузетан таленат за кавал који сам израђује, чиме чува још једно културно наслеђе старих заната.
Виртуоз је у свирању кавала, уметник чији звуци одјекују као ветар који милује планинске врхове.
Његова мелодија буди носталгију за давним временима, звучи као шапат старих предања и порука предака, то је мост између људи и природе, између прошлости и садашњости. Његова уметност инспирисања звуком кавала учвршћује његову улогу као врсног музичара и чувар културног наслеђа горанаца.
И за крај, аутентично и срдачно од Бакије за све пратиоце нашег медија:
“ПОЗДРАВ СА ШАРПЛАНИНЕ, ГДЕ ОРЛОВИ НЕБОМ ВИЈУ.
И ГДЕ СЕ ШАРСКА БРДА ОБЛАЦИМА МИЛУЈУ.”
Емитован садржај сачињен је у оквиру пројекта: “Чувари културног блага”- који реализује Удружење грађана Манеста-издавач медија Гора во срце. Овај пројекат је финансиран средствима из Буџетског фонда за националне мањине Владе Републике Србије-Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије у 2025.години. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове Владе Републике Србије.
Текст и реализација:
УГ “Манеста”/редакција Гора во срце